Prema udžbeniku za higijenu autora Džordža Henrija Rohea iz 1890. godine, sve probavne tegobe kod dece javljale su se ‘zbog konzumiranja orašastih plodova, bombona, pita, voćnih kolača i kiselih krastavaca’.
Saveti autora roditeljima bili su da izbegavaju svojim mališanima davati kajsije, breskve, šljive, grožđice i trešnje.
Zagovarala se ‘hranjiva hrana’ poput kaše, hleba i krompira, ali ta hranu nije smela da im se poslužuje prevruća ili prehladna, već isključivo mlaka.
Užine nisu bile preporuka, ali ‘ako je baš potrebna, detetu treba dopustiti da gricka komadić suvog hleba.
‘Izbegavajte sve što je zeleno
Značajna tema među starinskim savetima za roditelje bilo je izbegavanje zelene hrane. Ldia Maria Čilds u svojem vodiču ‘The Mothers Book’ iz 1831. godine piše ‘dok deci rastu zubi, ne smete im dati ništa zeleno za grickanje’.
Pje Henri Čavase tvrdio je da dete nikada ne bi smelo da jede namirnice koje sadrže ‘žute ili zelene pigmente’ ili da pije zeleni čaj. Prema njegovim rečima, ‘zeleni čaj podstiče nervozu, a mladi posebno ne bi trebalo da znaju šta je nervoza.
Roditeljima su savetovali da dobro paze i na to da im deca u usta ne stavljaju bilo šta zelene boje, a to je u to vreme zapravo bio dobar savet.
Naime, u 19. veku arsen se koristio za farbanje različitih predmeta u duboko zelenu boju, od tapeta i haljina sve do lažnih latica cveća.
Decu su smirivali opijumom i morfijumom
Poseban sirup za smirivanje su često davali deci kojoj su rasli zubi pa su bila nemirna. Utvrđeno je da su glavna dva sastojka ‘Mrs. Winslow’s Soothing Syrup’ (umirujućeg sirupa gospođe Vinslov) bili morfijum i alkohol.
Ovaj proizvod se stavljao na tržište kao sredstvo za ublažavanje bola i dijareje, a 1868. godine objavljeni su podaci da se godišnje proda čak 1,5 miliona flaša.
Takođe, živa se u to doba često koristila kao kućni lek. Vilijiam Horner je u svom priručniku ‘Kućna knjiga o zdravlju i medicini’ (The Home Book of Health and Medicine) iz 1834. godine živu spominjao kao lek za bilo koju bolest, ali je ipak savetovao čitaoce da je koriste oprezno.
Živa je tada bila čest sastojak mnogih patentnih lekova 19. veka, a najčešće se koristila u kremama protiv pegica.
I opijum se neretko upotrebljavao kao vrsta ‘čudotvornog leka’ koji je mogao izlečiti bilo koju bolest. Opijum se prodavao kao sredstvo protiv bolova, ali roditelji su ga davali i svojim bebama, kao i maloj deci kad su želeli malo tišine ili kad su bila prehlađena.
‘Pazite da ne čitaju puno’
Prema savetima za roditelje iz 19. veka, čitanje nikako nije bila dobra zabava za decu.
Mladim devojkama i mladićima su savetovali da budu oprezni prilikom čitanja beletristike, jer se smatralo da previše stimuliše njihov nerazvijeni mozak. Ovaj savet je prvenstveno bio usmeren na devojčice jer se verovalo da bi romani, zabava i opera mogli prerano da ih uvedu u pubertet.
Britanski lekar Edvard J. Tilt je u svom vodiču o očuvanju zdravlja žena u kritičnim životnim periodima (On the Preservations of the Health of Women at Critical Periods of Life) pisao kako će ‘čitanje romantičnih izmišljotina previše stimuliše mlade devojke’, brinuo se da će zbog toga tražiti romantiku u stvarnom životu.
I dečacima se savetovalo da ograniče količinu čitanja beletristike, iako je bilo prihvatljivije da oni to čitaju u odnosu na devojčice. Čak su i učiteljima savetovali da paze kad je beletristika u pitanju uz objašnjenje: ‘To je koren slabosti ljudskog uma’.
Takođe, roditeljima se savetovalo da deci ne kupuju igračke, već da mališani treba sami da ih prave kako bi ispunili slobodno vreme.
Doduše, to je savet s kojim bi se mnogi moderni roditelji složili jer u današnje vreme deca su toliko pretrpana igračkama da se često ne znaju sama da se igraju.
Neke od starinskih ideja za igranje bili su izrada kolača od blata i sečenje papira u obliku lutkica ili nekih detalja iz prirode.
Šta kad deca nisu bila poslušna?
U većini literature o roditeljskim savetima iz 19. veka pisalo se da roditelji treba da fizički kažnjavaju svoju neposlužnu decu.
U knjizi ‘Nekoliko predloga majkama o upravljanju njihovom decom’ (A Few Suggestions to Mothers on the Management of Their Children) iz 1884. godine govorilo se majkama da je ‘dobro staromodno udaranje tankom, mekom, starom kožom ili papučom i dalje najbolji način kažnjavanja – samo pazite da ih ne udarate po ušima’.
Međutim, ako neki roditelji nisu bili skloni fizičkom kažnjavanju tog tipa, savetovalo im se da ‘decu zavežu za stolicu ako se loše ponašaju’ ili da ih ‘poliju hladnom vodom , prenosi thevintagenews.com.
(Izvor: Stil)