Na današnji dan 1948. godine rođen je po mnogima najbolji sportista bivše Jugoslavije – legenadrni bokser Mate Parlov.
Boks je bio njegov život! Sa 16 godina je počeo da trenira ovaj sport u BK „Pula“, i posle samo tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji.
Upravo tada počinje blistava karijera ovog asa. Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postavio vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio titulu najboljeg Evropljanina u poluteškoj kategoriji.
Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine Parlov je osvojio zlato u nezaboravnom finalu protiv Kubanca Karilja. U ovom spektakularnom meču oba rivala su završavala na podu. Meč je prekinut u drugoj rundi kada se Kubanac četvrti put našao u nokdaunu.
Dominaciju u poluteškoj kategoriji Parlov je potvrdio i u Havani 1974, kada je osvojio titulu amaterskoj prvaka sveta u poluteškoj kategoriji. Po završetku amaterske karijere otisnuo se među profesionalce. Nastavio je u istom stilu i 10. jula 1976, u nezaboravnom meču na „Marakani“ savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC).
Dve godine kasnije Parlov je postao i svetski šampion, savladavši Argentinca Migela Anhela Kuelja, nokautom u 9. rundi.
Parlov je ostao upamćen kao jedan od najboljih jugoslovenskih sportista 20. veka.
Osam puta bio je prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski i jednom evropski prvak, a osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
Kao amater Parlov je imao 310 borbi, od čega samo 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva „remija“.
Jugonostalgičari često ističu da su u bivšoj zemlji postojala dva čoveka sa kojima niko nije smeo da se kači… Jedan je bio Tito, a drugi Mate!
Parlov je bio najjači Jugosloven. Muškarci su mu se divili, imitirali su ga, a žene su uzdisale za njim.
Bio je najbolji na svetu. Na vrhuncu karijere bio je nepobediv, a oni koji su se bavili borilačkim veštinama znali su da ne bi potrajali ni sekundu sa šampionom. Bilo je i onih koji su ga provocirali i od kojih je sa osmehom okretao glavu.
„Nisam nikad bio agresivan, mada sam bio žestok. Nisam se tukao od osnovne škole, niti sam imao probleme van ringa. Nisam ih ni tražio! Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova. Hteli su da se dokažu na čoveku koji je osvojio nekakve titule. Ali to sam izbegao. Okrenem se u stranu ili pređem na neku drugu priču“, govorio je Mate Parlov.
Bio je zaljubljenik u poeziju, znao napamet na stotine pesama narodne muzike i obožavao je našu prestonicu.
„Beograd je grad koji ću uvek voleti. Tu sam proveo svoju mladost“, govorio je Mate.
Parlov je preminuo 29. jula 2008. godine. Posle teške i kratke bolesti preminuo je u 60. godini u bolnici u Puli.
PORODIČNA TRAGEDIJA
Malo je poznato da je otac boksera, Mate Parlov stariji, osuđen na zatvorsku kaznu u Puli nekoliko godina posle Drugog svetskog rata kao i da je posle odsluženja kazne porodicu preselio u taj grad. Pošto je porodica Parlov bila trgovačka, prepostavljalo se da su je komunističke vlasti progonile kao kapitalističku i nacionalističku. Ispostavilo se da je Parlov stariji osuđen na smrt streljanjem zbog ubistva koje je počinio kako bi prikrio druge zločine.
On je posle rata postao direktor preduzeća Turija koje je gradilo škole i domove kulture. Njegov poznanik i lokalni partijski funkcioner Nikica Rako je odobravao novac za te projekte. Kako se navodi u presudi, Rako je Parlovu dao novac koji je otac boksera zadržao za sebe. Pošto mu je zapretio prijavom vlastima, Parlov je odlučio da ga ubije. Na suđenju se pojavio i element koji je sve dodatno začinio. Tužilac je tvrdio da je Nikica Rako bio u ljubavnoj vezi sa suprugom Mate Parlova.
„Optuženi je po unapred stvorenom planu na okrutan način lišio života Nikicu Raku. To je činio koristeći ljubavnu vezu pokojnika i svoje supruge Mire, za koju je i ranije znao i tolerisao je. On je pratio suprugu i Nikicu Raku do blizine Vujčića Doka, udaljenog oko dva kilometra od Imotskog. Prišunjao im se od zada skočio na leđa pokojnog Nikice. Stegao ga je rukom oko vrata, a istovremeno mu je velikim opančarskim nožem zadao ubod s desne strane pluća. Nakon toga zadao mu je još nekoliko teških uboda. Kako bi bio siguran da je žrtvu dotukao, uzeo je kamen i udario ga dva puta u glavu i razbio mu lobanju. Nakon toga se mirno vratio kući ostavivši žrtvu na mestu zločina“, stoji u sudskim spisima.
Sud je doneo presudu da je kao sudija partizanskog pokreta skupljao pomoć za NOB koju nije predavao onima kojima je bila namenjena već ju je zadržavao za sebe, a posle oslobođenja Imotskog, uzimao je robu iz radnji čiji vlasnici nisu bili po volji novim vlastima. Posle ubistva Nikice Rake u istražnom pritvoru u Splitu završila je i Mira Parlov, bokserova majka.
Mlađi Mate Parlov rođen je 1948. godine u Splitu pa je otuda potekla priča da je “rođen u zatvoru”. Smrtna presuda nad ocem Mate Parlova nije izvršena, nego je otišao na izdržavanje kazne u zatvor u Pulu. Mali Mate je s majkom, bratom i dve sestre ostao u Imotskom, a poznanici iz detinjstva opisivali su budućeg bokserskog šampiona kao dominantnu, ali u isto vreme i vrlo osećajnu osobu.
Slavko Štimac: Bio svetski šampion, a služio je u kafiću gde su ga provocirali i vraćali za šećer
„Parlov je obeležio moju mladost. Imao je status heroja u mojoj porodici i mnogim drugim porodicama širom Jugoslavije“, rekao je Štimac koji u predstavi o legenadrnom bokseru tumači glavnu ulogu.
„Bio je zanimljiva ličnost, ta diskretnost, možda zanesenost, voleo je poeziju, znao je puno pesama raznih pesnika. Čudno je živeo, radio je u svom kafiću pred kraj karijere u Puli i sam posluživao. Bio je svetski šampion, a posluživao je ljude kafom. Neki su ga vraćali po šećer, vodu, ljudi su ga provocirali, a on nije reagovao ni na šta“, rekao je Štimac.
(Izvor: Kurir sport)