Nedorečen i uvek intrigantan je odnos između snaje i svekrve, a može se reći i između zeta i tašte. To je ta relacija i tako je od „pamtiveka“
Šta je to toliko nerešivo, da bi ovaj odnos bio pojednostavljen. O tome su otvoreno progovorile jedna snaja i jedna svekrva. Nećete verovati , ali „večiti sukob“ koji je bio na pomolu rešen je samo jednom jedinom rečenicom.
„Nije se naš odnos mnogo razlikovao od odnosa drugih snaja i svekrva. Smetalo je pogotovu meni kad se zajedno nađemo u kuhinji. Bilo je tesno. Ona je imala svoje navike u ređanju posuđa, kuvanju, širenju veša, sklapanju istog. Hiljadu razlika je bilo prisutno, jer sam ja ponela iz svoje kuće i od svoje majke drugačije navike. I naravno nikad nisam razmišljala niti se zapitala da li je barem u nekom delu tih poslova ispravnije ono kako moja svekrva radi, a ne ja. A i zašto bih kad je majka jedna jedina, ona sve najbolje radi i sve najbolje zna, i tu se završava svaka priča. započinje priču J.Z.(30) iz Vranja, mlada žena koja je hrabro otvorila dušu sa najboljom namerom da pomogne drugim snajama, pa i svekrvama u rešavanju međusobnih nesuglasica i nastavlja:
„Iskreno nikad nisam uzimala u obzir i nije me doticalo to što je i ona nečija majka, svom detetu jedna jedina koja ako ćemo „mojom logikom razmišljanja“ sve najbolje zna i ume. Priznajem sada sa ove distance da nisam imala širinu u sagledavanju ovakvih životnih situacija i složenih odnosa između snaje i svekrve“.
Kaže da ju je iritirao i svaki dobronamerni savet svekrve oko čuvanja dece u njihovom odrastanju, kad su prehlađena, kada noću plaču, kada ih muče zubići itd.
„Iako se žena savetujući me uvek ograđivala da je to njeno iskustvo i njen stav ne namećući ništa rečeno. Ne mogu da objasnim zašto mi je sve to smetalo. U mnogim situacijama pokazalo je iskustvo, susretala sam se sa stvarima o kojima mi je baš ona govorila, „moja svekrva“, ali nisam htela sebi da priznam“, navodi J.Z.
Situacija je bila i više nego kompleksna . Međutim, tako je bilo sve do trenutka kada se J.Z.(30) susrela sa jednom bakom koja je u obližnjem parkiću šetala unuke koji su se zaigrali sa njenim mališanima.
„Baka V.V. (62) je bila veoma brižna i strpljiva, visprena, i sa puno ljubavi se ophodila prema unucima, dečaku i devojčici. Jako prijatna kao sagovornik pričala je o svemu što je vezano za njene unuke ističući da je najvažnije da su zdravi, jer i najmanja prehlada unese veliki nemir u porodicu.
„Jako mi je teško kad zbog temperature, zapušenog nosa, upale uha ne spavaju. Mama i tata ih strpljivo po celu noć nose u rukama, sutradan iscrpljeni odlaze na posao“, pričala je ona, a ja sam i dalje bila ubeđena da je tašta, a ne svekrva.
A onda se sama spontano razotkrila izgovorivši rečenicu koja mi i dan danas odzvanja u ušima i koju neću zaboraviti nikada, jer me naterala da dobro razmislim o odnosu snaje i svekrve“, navodi J.Z..
„Tako sam ponosna na svoju snaju koja se toliko trudi oko dece, a moj sin je prati u tome, a kako i ne bi. U stanju je da cele noći presedi sa uspavanim detetom u naručju. I ako oka nije sklopila sutradan nije neraspoložena, ne pokazuje nervozu, mada bi i to bilo opravdano. Nijednog trenutka se nisam osetila suvišno, jer mi je više puta rekla „puno nam pomažete i hvala vam na tome, jer imate i druge unuke, misleći na decu moje ćerke“.
Ja sam umesto odgovora potpuno spontano jednom prilikom izgovorila samo jednu jedinu rečenicu koja je nasmejala, a onda i rasplakala moju snaju . „Želim ti da dobiješ snaju upravo onakvu kakvu sam ja dobila i veruj mi bićeš zadovoljna, srećna i spokojna i zbog svog deteta, ali i unuka“. Zagrlila me je i izustila „hvala Vam na ovakvom blagoslovu , potrudiću se nadam se da ću i ja biti svekrva poput Vas „, sa puno topline pričala je baka V.V. (62).
Na kraju mudra i iskrena svekrva je objasnila da svaka, ali svaka majka bez obzira da li je tašta, ili svekrva podnosi mnogo i žrtvuje sebe kako bi najpre podarila život svojoj deci, a onda ih izvela na put školovala ih, trudeći se i brinući da budu zdravi. A onda dođe vreme kada se sa puno ljubavi posveti i unucima.
„Iza svake majke su neprospavane noći, suze, briga i želja da deci nikada u životu ne nedostaju zdravlje, ljubav i sreća. Jedna je majka, ali to važi i za kćeri i za sinove bez razlike“, ističe V.V. i dodaje:
„Ne moramo da se volimo, ali bi trebalo da se poštujemo“. Svaka majka svoje dete voli najviše na svetu, i svaka je za svoje dete jedna jedina, najvoljenija, a to važi i za žensku i za mušku decu i to niko i ništa ne može da promeni. Svako dete je i kad dobije svoju porodicu najslobodnije i najsigurnije pored svoje majke, i tu je najveća toplina za njega, razumljivo „, rekla je tako jednostavno V.V. Istina koja mora i da se prihvati .
„Sada više razumem svoju svekrvu, a možda se i više trudim ne znam, na kraju nije ni važno. Mnogo je lakše i bez tenzije. I eto ponekad se našalim i sa svojim prijateljicama na ovu temu. Razmišljamo da li bismo bile zadovoljne da dobijemo snaje kakve su dobile naše svekrve. Vremena se menjaju, a i generacije ko zna….“, zaključuje sa osmehom ova mlada Vranjanka J.Z.(30).
(Izvor: Espreso / Kurir / T.S.)