Ona je suprugu rekla za promene koje je videla u sinu, te izrazila svoj strah da to što suprug radi nanosi emocionalnu štetu njihovom sinu
Za dete je najbolje da oba roditelja imaju isti stil vaspitanja i da sve posledice i mere dogovaraju zajedno, te budu usklađeni oko vaspitanja deteta, da ga ne zbunjuju. Međutim, to nije uvek tako.
Vaspitanje deteta je teško, komplikovano, naporno, iscrpljujuće.
Naravno, pored toga što je nužno i divno. No, toliko je prilika i situacija u kojima je tako lako pogrešiti, a sve se svodi ponekad na nijanse koje ni ne primetimo odmah. Svaka sitnica čini razliku.
A u celoj je priči ključno da roditelji budu što usklađeniji, te da se dogovaraju oko principa prema kojima vaspitavaju dete.
Male razlike su razumljive, budući da nismo svi isti ni u kojem pogledu. Prevelike razlike zbunjuju dete i ne čine dobro. A kada su razlike dramatične, to može dovesti do potpunog rasula.
Jedna mama je zatražila savet na stranici Slate.com, gde različiti saradnici daju odgovore na pitanja. Ta mama je bila zgrožena kada je saznala kako njen suprug kažnjava njihovog sina.
Žena je saznala sasvim slučajno, zato što je taj suprugov potez bio toliko neočekivan da ona nikada ne bi pomislila na to.
Naime, ona je tražila autić u obliku dinosaura, igračku koju njen trogodišnji sin obožava, ali ga nigde nije mogla naći, pa je pitala supruga zna li gde je. „On je odgovorio da ga je bacio kako bi kaznio našeg sina zato što ga je nazvao ‘glupim’. Bila sam zgrožena“, piše mama.
„Kad sam ga pitala zašto bi učinio nešto tako ekstremno, odgovorio je da je to ‘učinkovito’.“
Mama je tada primetila da im nedostaje još nekoliko sinovih automobila dinosaura, kao i neke njegove druge igračke, za koje je pretpostavljala da su jednostavno izgubljene. Pitala je muža da li je i njih bacio, a on je rekao da jeste.
Tada joj je muž rekao da to njegovo novo pravilo traje već mesec dana: kad mališan napravi nešto loše, ostane bez igračke.
„Pitao me jesam li primetila da je sin u poslednje vreme popustljiviji. Moj sin je, zapravo, bio spremniji da sleduje pravila, ali sam takođe primetila da postaje sve povučeniji i vrlo zaštitnički nastrojen prema svojim stvarima. Nedavno smo ga upisali u vrtić i pretpostavljala sam da je to razlog“, ispričala je mama.
To mora odmah prestati
Ona je suprugu rekla za promene koje je videla u sinu, te izrazila svoj strah da to što suprug radi nanosi emocionalnu štetu njihovom sinu.
Rekla mu je da želi da sve to odmah prestane, te da postoje druge metode za isti cilj. No, on je rekao da nijedna metoda koju su isprobali ne deluje, te da je njihov sin „sposoban da se mora dobro ponašati ili se uskoro neće imati čime igrati“.
„Naš sin je normalan trogodišnjak koji radi uobičajene stvari za trogodišnjake, poput toga da ponekad kaže ‘ne’ kada mu se kaže da nešto učini, ili ne želi ići u krevet kada bi trebao, ili ne želi probati novu hranu.
On nije neki hiperaktivni tornado koji odbija bilo što slušati.
Jako sam zabrinuta kako će to uticati na njegovo mentalno zdravlje i njegov odnos s ocem, ali moj suprug veruje da je njegov pristup najbolji“, požalila se mama, te rekla kako je supruga „izazvala“ da pronađe stručnjaka koji će se složiti s njegovom taktikom, na što je on rekao da „sve što ti takozvani stručnjaci smisle ne funkcioniše u stvarnom svetu.“
Ovoj mami odgovorila je dugogodišnja saradnica portala Slate, Nikol Čang, autorka dvaju knjiga, koja je prvenstveno smatrala da je ujedno i smešno i tužno da ova mama mora proveriti smeće da bi bila sigurna da muž nije bacio neku igračku njihovog trogodišnjaka.
„Vaš je sin dete, a koji je suprugov izgovor da se tako ponaša?“ pitala je saradnica, te istaknula kako smatra da je ovo ozbiljan problem ne samo zato što je to pretjerana kazna za normalno, iako iritantno, ponašanje trogodišnjaka, već i zato što suprug glatko odbacuje ženine brige i insistira na svom principu i kad mu se kaže izričito da prestane.
„Vi niste njegovo dete. Vi ste partneri i roditelji, morate biti ravnopravni. On ne bi trebalo da nastavi s praktikovanjem ovakve ‘discipline’ – iako je ovo zapravo samo kazna – s kojom se vi ne slažete“, rekla je, te istaknula da se boji da je ovo samo vrh ledenog brega što se njihovih problema tiče, a to sa sobom nosi i važniji problem.
Poziv na uzbunu
„Neko ko je nerazuman i pretjerano kažnjava trogodišnjaka, verovatno neće odustati od toga ni kada to dete bude starije.
Danas je to bacanje igračaka zbog manjih prekršaja, a šta će učiniti starijem detetu koje se malo burno ponaša ili buntovnom tinejdžeru koji tačno zna šta vas nervira?“
Ona smatra da je ovo poziv na uzbunu, te da bi svaki roditelj s i trunkom poniznosti reči partnerke shvatio mnogo ozbiljnije. Iako ona nije odgovorna za odnos između sina i oca, mora imati na umu da je važna dobrobit njenog sina.
„Recite suprugu da kao roditelji morate biti na istoj strani kada se radi o razumnim posledicama za loše ponašanje.
On ne može jednostrano odlučiti kako će vaše dete biti kažnjeno ili kazniti dete na načine koje smatrate pogrešnim“, istaknula je Čang, te naglasila da svaka vrsta kazne može biti učinkovita ako je jedini cilj da dete bude popustljivo. „Ali nisu učinkovite ako je cilj biti roditelj pun ljubavi kojemu dete zapravo može verovati.“
Na ovaj način, upozorila je, dete samo uči da se plaši oca i njegovih reakcija.
„Pobrinite se da i vaš muž dobije poruku da to nije samo roditeljski problem, budući da vas ne poštuje, ignoriše vašu zabrinutost zbog njegove metode kažnjavanja – to je sada veliki problem u vašem braku.“
(NajŽena)