Priča devojke koja je od rasipnice postala jedna razumna i racionalna osoba. Uvela je sebi pravilo „jedna upotreba i tri dana“ i život joj se promenio na bolje.
Stalno je bila u dugovima, stalno je kupovala stvari koje joj i ne trebaju. Roditelji su počeli da joj prete da joj više neće davati pozajmice, sa punim pravom, jer je preterala i takav život ne vodi nikuda.
Auto joj se se stalno kvario, došlo je vreme da ga registruje, a ona nije imala dinara u džepu, a ni od koga da pozajmi. Svima je dugovala.
Jedno veče je gledala TV i odlučila da će sve promeniti. Prestaće da ima impulsivne kupovine, poslušaće savet mame da bar pusti da prenoći. Takođe neće da ide u pekare, restorane brze hrane, da kupuje kafu i sl. Narednih mesec dana je bila više nego štedljiva.
Brzo je vozila pored pekara i restorana brze hrane, da ne bi došla u iskušenje. Odbijala je pozive na kafu. Kada ugleda nešto lepo, ako to želi i naredna tri dana, kupi ga, a ako ne, zna da joj to i ne treba.
Taj prvi mesec je bio ultra štedljiv. Legla joj je plata, a da ona nije ni primetila jer ni predhodnu nije potrošila. Uspela je da vrati sve dugove.
Jednom je kupila sendvič i bila razočaraan sobom jer je mogla da napravi bolji za mnogo manje pare. Odlučila je tada da više ne poklekne. Počela je da ne kupuje stvari za jednu upotrebu, poput kafe, brze hrane i sl. Pravila je sebi užinu i kafu za posao. Život joj se promenio na bolje.
(Izvor: Beograd.in)