Suzan Tims je u tekstu o pronađenim ostacima tela žene u šumi u Oregonu pronašla opis koji bi odgovarao njenoj majci
Otkrila je da je grob pronađen blizu kampa pronašao njen svekar sa svojim ocem
Suzan Tims čitala je stari novinski članak o pronađenim ostacima tela žene u udaljenoj šumi u Oregonu kada ju je nešto prenulo.
Informacije koje je pročitala vratile su je u strašnu noć kad je imala tri godine i kad je poslednji put videla svoju majku živu.
Decenijama je živela u uverenju da ju je majka napustila. Informacije koje je pročitala bacile su senku na tu priču.
„Dva lovca iz Milton Frivotera, Ron Sviger i Li Par, pronašli su grob u blizini kampa pored puta“, stajalo je tekstu objavljenom u „Oregon Observeru“ 29. avgusta 1978. godine.
Suzan nije mogla da veruje šta je pročitala. Li Par je, na kraju krajeva, ime dede njenog muža Garija. Pročitala je članak ponovo i ponovo da bi bila sigurna.
„Ležala sam u krevetu sa svojim mužem. Okrenula sam se prema njemu i rekla: „Da li je tvoj deda ikada pomenuo pronalaženje tela 1978. godine?“, kaže Suzan za Dejli mejl.
Geri je takođe pročitao članak i shvatio da bi bilo skoro nemoguće da bi u istom malom mestu mogle da postoje dve osobe istog imena i prezimena – Li Par.
View this post on Instagram
Bilo je 2021. godine i njegov deda Li je preminuo. Tako je Suzan pozvala Roba, Gerijevog oca i svog svekra, da se raspita da li zna nešto o tome šta se dogodilo četiri decenije ranije.
Njegov odgovor ju je još više zapanjio: Rob joj je rekao da je imao samo osam godina i da je bio sa svojim ocem kada su otkrili žensko telo u šumi.
„Rekla sam mu: „Čekaj, Rob, jesi li ozbiljan? Mislim da ste ti i tvoj otac pronašli telo moje majke“, saopštila mu je Suzan.
View this post on Instagram
Jedne mračne noći – dve godine pre nego što je njen budući svekar naišao na posmrtne ostatke takozvane „Finlej Krik Džejn Do“, trogodišnja Suzan bila je svedok svađe između njene mame i tate koja se pretvorila u tuču. Bio je to poslednji put da je videla svoju mamu Peti Oto živu.
Usledilo je nekoliko decenija laži o njenoj nestaloj majci, osuda njenog oca za unajmljivanje ubice da likvidira policajca koji je istraživao njen nestanak, i slučajno viđenje kompozitne skice na Fejsbuku koja je bila ključna da joj pruži odgovore koje je čekala ceo život.
View this post on Instagram
Ali sada, 49 godina nakon nestanka njene majke, Suzan se i dalje bori za istinu nakon što je, kako kaže, došlo do niza grešaka tokom istrage – od zamene zubnih kartona do uništene DNK i izgubljenih dokaza.
„Mama se neće vratiti kući“
Suzan i njena sestra su posle strašne roditeljske svađe i fizičkog nasrtaja njihovog oca na njihovu majku od oca Ralfa Otoa saznale da je Peti, navodno, napustila svoju porodicu.
Ćerkama je govorio da „njihova mama više nije želela da bude majka i da se neće vratiti kući“.
Ali Petin nestanak odmah je pokrenuo alarm u njenoj porodici koja je tvrdila suprotno od onoga što je Ralf pričao devojčicama, pa je prijavila njen nestanak.
Trogodišnja Suzan se kasnije poverila svojoj porodici, a zatim i policiji, da je te noći njen otac tukao njenu mamu.
Vrlo brzo, Ralf je postao osumnjičen za Petin nestanak, pa je preduzeo ekstremne korake kako bi izbegao zatvor.
Dok je pio u lokalnom baru dva meseca nakon što je njegova supruga nestala, Ralf je pokušao da regrutuje ubicu koji će neutralisati policajce koji istražuju slučaj.
Dao je 250 dolara da ubije kapetana policije Levistona Duanea Ailora, uz obećanje da će mu dati još 750 dolara kada bude završio posao.
Uhapšen je i optužen za pokušaj ubistva. Na suđenju je proglašen krivim, ali je presuda kasnije poništena u žalbenom postupku.
Ralf je 1983. umro dok je bio u policijskom pritvoru zbog nepovezanih optužbi.
U policijskom intervjuu neposredno pre smrti, Ralf je rekao detektivu: „Ja služim kaznu ovde jer sam ubio svoju ženu.“
View this post on Instagram
Dve godine nakon Petinog nestanka, pronađeno je žensko telo u šumi u blizini Elgina, u Oregonu, 27. avgusta 1978. godine.
Žrtva je nosila crvene pantalone i belu košulju, što je odgovaralo opisu odeće koju je Peti imala na sebi kad je poslednji put viđena živa. Pored tela, u plitkom grobu pronađen je i kabl.
Rendgenski snimci se nisu poklopili
Suzanini baka i deda odleteli su u Oregon da je identifikuju.
Zbog stanja ostataka – i nedostatka DNK tehnologije u to vreme – sve je zavisilo od zubnih rendgenskih snimaka. Rezultati se, prema izveštaju vlasti iz Oregona, nisu poklapali.
Priča je počela da se raspliće kad su Suzan i njena sestra Natali bile u tinejdžerskim godinama i kada su naišle na dosije skriven u kupatilu njihove kuće.
U njemu je bila riznica novinskih isečaka o nestanku njihove majke i hapšenju njihovog oca. Kada su napunile 18 godina, Suzan i Natali otišle su u policijsku upravu i dobile dosijee o slučajevima njihovih roditelja.
View this post on Instagram
„Mislim da su me svi koji su me ikada voleli lagali sve vreme. Svi su znali da je on odgovoran, ali mi nikada niko od familije to nije rekao“; ispričala je Suzan.
Ona i Natali krenule su da zajedno istražuju istinu o smrti njihove majke, sve dok tragedija ponovo nije pogodila porodicu Tims.
Naime, Natali, njen suprug, njihovo dete i još jedno dete plovili su čamcem 2006. godine kada su umrli od trovanja ugljen monoksidom.
Nakon toga, Suzan više nije imala snage da istražuje sumnjivi nestanak majke.
„Taj policijski dosije je stajao netaknut od 2006. pa sve do 2021. godine“, ispričala je Suzan.
Samo zbog slučajnog susreta ona je ponovo pokrenula istraživanje o nestanku svoje mame 15 godina kasnije.
Šokantno otkriće na Fejsbuku
Jednog dana 2021. godine bezumno je skrolovala po Facebooku kada se pojavila slika.
Bio je to crtež žene sa plavom kosom i velikim očima. Za Suzanu, to je bilo kao da se pogledala u ogledalo. U početku je bila sigurna da je žena koja je zurila u nju bila ona.
„Osećala sam kao da je to šala – da jednostavno nema šanse da neko nasumično nacrta sliku neidentifikovane osobe i da ona jednostavno izgleda kao ja“, priseća se Suzan.
View this post on Instagram
Mislila je da je to neka vrsta bizarne šale, ali je ipak kliknula je na link i počela da čita.
Bio je to crtež Finlej Krik Džejn Do pronađen još u avgustu 1978, žena koju su Suzanini baka i deda odleteli da identifikuju decenijama ranije.
Žena je bila stara između 17 do 25 godina i imala je smeđe-plavu kosu. Takođe se verovalo da je trudna. Bila je obučena u crvene pantalone i belu košulju.
„Poplava emocija“ preplavila je Suzan dok se svaka informacija poklapala sa onim što je znala o svojoj nestaloj majci.
Obratila se administratoru Facebook stranice i razmenili su informacije o slučaju njene majke i slučaju Finlej Krik Džejn Do.
View this post on Instagram
Među dokumentima koje je podelila volonterska grupa Do bio je i novinski članak iz 1978. godine koji joj je otkrio da su članovi porodice njenog muža pronašli posmrtne ostatke žene.
Nakon tog šokantnog otkrića, Suzan je posetila grobno mesto sa svojim svekrom koji je bio u stanju da po sećanju odredi mesto gde je sa pokojnim ocem pronašao posmrtne ostatke nepoznate žene.
View this post on Instagram
Jedna od prvih stvari koje je Rob rekao kada su stigli tamo bila je koliko se šuma promenila, rekavši da je nekada bila prekrivena papratima.
U mesecima nakon nestanka njene majke, članovi njene porodice rekli su da su stalno pronalazili suve paprati oko kuće Ralfa i Peti.
„Od toga sam se naježila“, kaže Suzan.
Konačno se činilo da je istina na dohvat ruke.
Ali njena potraga za istinom trebalo je da postane još zamršenija.
Velika zabuna
Kroz pristup policijskim i obdukcijskim zapisima u slučaju, Suzan veruje da je došlo do velike zabune koja je značila da je njena majka pogrešno isključena kao Finlej Krik Džejn Do 1978. godine.
Oko mesec dana pre nego što je pronađena Finlej, u Oregonu su pronađeni i ostaci druge žene. Ta žena je kasnije identifikovana zahvaljujući stomatološkom kartonu kao Anet Vilis.
View this post on Instagram
Suzan kaže da su stomatološki kartoni i za Villis i za Finlej identični, oba sa 11 plombi.
„Nemoguće je da se dva tela pronađu u roku od mesec dana jedno od drugog i da imaju istih 11 plombi“, kaže Suzan.
Ona veruje da je majčin rendgenski snimak iz 1975. godine – koji pokazuje da ima umnjake – upoređen sa rendgenskim snimkom pogrešnog tela.
Tada se obratila medicinskom istražitelju u Oregonu i tražila da dobije ispravan rendgenski snimak zuba Finlej Krik Džejn DO, a onda je saznala da taj rendgenski snimak nikada ni nije uzet.
U odsustvu tih zubnih rendgenskih snimaka, jednostavan DNK test – onaj koji naravno nije bio dostupan 1978. godine – sigurno bi mogao da pomogne da se ustanovi da li je Finlej zaista bila njena biološka majka.
Ali Suzan je tada takođe saznala da ne postoje DNK uzorci.
Naime, kako je istraga u slučaju Finlej Krik Džejn Do dugo tapkala u mestu, policija Oregona poslala je ostatke u kancelariju mrtvozornika Vala Vala u Vašingtonu na kremaciju 1990. godine. Tako je DNK uništen.
„Osećam kao da je glas žrtve upravo utišan“, kaže Tims o izgubljenim dokazima.
View this post on Instagram
„Moj tata joj je te noći oduzeo pravo na život, a onda joj je Oregon oduzeo pravo na istinu dve godine kasnije.
A ako je u to vreme bila trudna, to znači da mi je otac oduzeo brata ili sestru, a Oregon mi je oduzeo šansu da ikada saznam da imam brata ili sestru“, ispričala je Suzan.
Bez DNK, njena borba da reši slučaj svoje majke postala je nemoguća.
„Zaglavljena sam u verovanju da sam pronašla svoju majku, ali nikad neću moći da je sahranim“, kaže Suzan.
Dva puta je platila specijalizovano testiranje ostataka, ali tehnologija još nije dovoljno napredna da bi dobila DNK profil.
Ali Suzan tvrdi da neće odustati.
Kada su pronađeni ostaci Finlej, nedostajale su kosti ruku i karlice. Uz pomoć svog svekra, Suzan je slala pse tragače da pretraže područje u blizini groba kako bi pokušali da pronađu kosti koje nedostaju.
Ako kosti budu pronađene, iz njih će moći da se izvuče DNK i da se uporedi sa njenim DNK.
„Želim da saznam istinu. Ne želim samo da me ova pretpostavka i sve te lude slučajnosti navode da verujem da me je majka dovela do njenih ostataka“, kaže Suzan.
Zato apeluje na zvaničnike da iskoriste dokaze koji su još uvek dostupni kako bi joj dali odgovore – i pustili je da sahrani svoju majku.
View this post on Instagram
Ona veruje da kancelarija medicinskog istražitelja u Oregonu ne želi da prizna da je greška napravljena pre mnogo godina – greška koja je možda omogućila ubici da izbegne pravdu.
Ali, ne samo u njenom slučaju.
„Svaka porodica koja ima nestalog člana porodice može da sumnja da ako su forenzičari pogrešili u slučaju moje majke, da su pogrešili i u slučaju njihovih nestalih.
Da li će svaki pojedinačni slučaj morati da bude preispitan?“, kaže Suzan.
Sada se nada da će novi medicinski istražitelj koji preuzima istragu u Oregonu drugačije sagledati slučaj nestanka njene majke.
Za Suzan, čudna podudarnost između slučaja njene majke i porodice njenog muža učvrstila je njeno uverenje da je Finlej Krik Džej Do njena nestala mama.
View this post on Instagram
„Pokušava da me dovede do istine. To samo izgleda nemoguće, ali moja mama pokušava da me dovede do nje… Ona me bukvalno vodi pravo do istine“, kaže Suzan i dodaje:
„Sve što mogu da mislim je da ona deluje iz neke druge dimenzije kako bi ispravila nepravdu koja joj je učinjena.“
To joj je takođe dalo drugačiji pogled na njen srećan brak sa suprugom.
„Osećam da smo subdinski vezani. Osećam da moja mama ima neke veze sa tim. Teško je to opisati rečima kada pokušavate da razmišljate…
Da li nas je sudbina spojila jer smo nekako završili na pravom mestu u pravo vreme? I još uvek smo zajedno sve ove godine kasnije“, zaključuje Suzan Tims.
(Žena)