Ovo je dan unutrašnje tišine i sabranosti, kada se pripremaju i domovi i duše za dane pred Vaskrs.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu, jedan od važnijih dana u Strasnoj sedmici, koja prethodi Vaskrsu.
To je dan posvećen tišini, poštovanju Hristovog stradanja, ali i dan ispunjen starim narodnim verovanjima i običajima, posebno u istočnim krajevima Srbije.
Velika sreda nekada je označavala i poslednji puni radni dan u nedelji, nakon kog počinju dani duboke molitve i pripreme za Vaskrs.
U Negotinskoj krajini, ali i u drugim delovima istočne Srbije, postoji jedan neobičan, ali vekovima prisutan običaj: na Veliku sredu bere se burjan – biljka za koju se verovalo da ima magijsku moć i sposobnost da štiti dom od zlih sila, uroka i veštica.
Burjan – biljka moći i narodnog poštovanja
Burjan je poznat i pod imenima abdovina, apta ili avdika, a njegov latinski naziv je Sambucus ebulus.
U narodu se često meša sa crnom zovom zbog sličnosti, ali burjan se ipak razlikuje – ima neprijatan miris, raste na vlažnim mestima, pored puteva, livada i šumskih proplanaka.
Cvetovi burjana su beli ili bledo ružičasti, a formiraju se na vrhu grana u obliku širokog štita.
Plodovi su sitne, crne bobice koje dozrevaju kasnije tokom godine.
Na Veliku sredu, još pre izlaska sunca, domaćice su čupale burjan i unosile ga u kuću – najčešće ga ostavljale pored ulaza, u ćoškovima ili blizu prozora, verujući da će tako zaštititi dom od nevidljivog zla.
1. ABDOVINA, lišće /biljka (svježi)https://t.co/6HbzY0OHa3 pic.twitter.com/80ZFQRomFn
— Magicus Portal (@MagicusInfo) February 19, 2016
Zabranjeno šivenje i bučni poslovi
Velika sreda u narodu je nosila i određena pravila ponašanja. Verovalo se da žene ne smeju da šiju, isto kao i u Cvetnoj nedelji.
I najmanji ubod iglom smatrao se lošim znakom, a svaki bučan rad – kao što su kuckanje, čekićanje ili dranje – trebalo je izbegavati.
Ovo je bio dan unutrašnje tišine i sabranosti, kada su se pripremali i domovi i duše za dane pred Vaskrs.
Magični detalji koje možda niste znali:
– Burjan se često kačio na ulazna vrata ili na tavan, kako bi oterao „noćne senke“.
– U nekim selima, deca su ga nizala u venčiće i nosila oko vrata – za „sigurnost i miran san“.
– Verovalo se da ako burjan procveta baš na Veliku sredu, godina će biti rodna i puna zdravlja.
Danas, u savremenom dobu, burjan je uglavnom zaboravljena biljka – ali oni koji čuvaju običaje i dalje je beru sa poštovanjem, kao simbol zaštite, čistoće i veze sa prirodom.
Pa zašto ne biste i vi, baš danas, uneli u svoj dom dašak drevne mudrosti i prazničnog duha?
(Srbija Danas)