Radnica zaposlena u jednom marketu na Banjici tokom radnog vremena pustila narodnjake na telefonu, ali zato nije znala da usluži mušteriju!.
Naime, Beograđanka D. K. juče posle posla žurila je kući da pripremi nešto za jelo jer su joj dolazili gosti.
– Kako sam žurila da što pre stignem, a zaglavila sam se u prevozu svratila sam u prvi najbliži market kako bih kupila neke namirnice. Gosti koji su mi dolazili rekli su da im se jede pica pa sam htela da kupim šta mi je potrebno da to što pre napravim i ispečem. Dolazim u prodavnicu gde skoro nikada ne ulazim jer sam jednom davno tu kupila pokvarene ubuđane kore za pitu i zatičem jednu prodavačicu koja sedi na nekoj stolici između rafova, ređa nešto, a na telefonu pustila narodnjake i pojačala do kraja – priča za Kurir naša sagovornica i dodaje:
– Ništa tu meni nije bilo toliko čudno, nisam ni zagledala šta radi jer sam bila u žurbi. Pitala sam je gde im stoji tuna sa povrćem. Jedva mi je odgovorila gde se nalazi tuna, a onda tek posle par minuta saopštila da ipak nemaju tu koju želim. Odmah tu gde se ona nalazila bio je i deo sa suhomesnatim proizvodima. Kako mi je trebala šunka i kačkavalj zamolila sam je da mi iseče prvo 200 grama šunke. Ona nekako spora, kao da me jedva razumela. Odlazi do česme da opere ruke, a zatim i u neku prostoriju. Valjda da ih obriše.
Prema njenim rečima sve vreme je sa sobom nosila telefon na kome su pevali narodnjaci.
– Oprala kao ruke, a telefon ne ispušta. Vraća se iz one prostorije. Nije stavila ni rukavice. Uzima šunku, dolazi do mašine za rezanje i pored ostavlja telefon. I dalje ona sluša muziku. Sve to posmatram i već mi je muka jer kapiram da će golim rukama ređati šunku na papir. Već mi se gadi. Zamolila sam je da bude tanko jer mi treba za picu. Ona seče jedno parče, ono debelo sigurno pet centimetara. Seče drugo, ono isto. Već počinjem još više da se nerviram. Kaže ona meni da nije baš stručna za delikates jer menja koleginicu u ovom delu. Seče i treće parče ono još deblje i sva tri baca. Napravila je haos.
Tu sam videla kakva je situacija i na ivici živaca sam se trudila da ostanem pribrana. Rekla sam joj da se ne muči više da mi ne seče. Ne želim da kupim. Ostala je nešto da govori sebi u bradu. Od muzike nisam čula. Izašla sam besna napolje jer sam samo izgubila vreme i ništa nisam kupila jer ostatak sastojaka koji su mi trebali nisu ni bili na rafovima.
Ona ističe i da više nikada neće ući u ovu prodavnicu.
– Ne mogu da verujem da neko ne mari za to da usluži mušteriju, a to ti je radno mesto. Nije ti posao da slušaš muziku već da saslušaš potrošača. On ne može da zna da li si stručna za delikates ili ne. Ako si na toj poziciji trebalo bi da se podrazumeva da ćeš i uslužiti mušteriju i nećeš golim rukama ređati šunku.. Ne znam kome se uopšte žaliti u ovakvim situacijama – ispričala nam je Beograđanka.
(Espreso/Kurir)