Stara praksa obavezne štednje još od prvih školskih dana, danas bi u Srbiji teško zaživela. Pojedine banke su prilično oprezne u zaštiti svojih maloletnih klijenata, pa roditelji novac mogu da dižu samo uz odobrenje Centra za socijalni rad. Praksa nije jedinstvena, tako da ima banaka koje i dalje veruju da roditelji rade u interesu svoje dece.
Beograđanka Jelena S. poželela je da deci usadi naviku da štede, baš kao što je i ona u detinjstvu učila. Službenici jedne banke su je brzo razuverili.
– Imala sam ideju da deci otvorim štedne knjižice i da redovno uplaćuju određeni novac – objašnjava Jelena. – Službenik je bio iskren i rekao mi da je bolje odustanem od te namere. Objasnio mi je da bismo svaki put, ukoliko želimo da dignemo deo novca, morali da obezbedimo saglasnost Centra za socijalni rad. To me je pokolebalo, iako verujem da je korisno kod dece razvijati naviku da štede.
U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da nema posebnog propisa koji se bavi ovim pitanjem. Pravila u vezi roditeljskog prava, imovinskih odnosa roditelja i deteta, kao i odnosa staratelja i štićenika – uređena su Porodičnim zakonom. Porodični zakon propisuje da dete samostalno raspolaže imovinom koju stekne radom, a da je pravo i dužnost roditelja da upravlja imovinom deteta koju ono nije steklo radom.
– Raspolaganje pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva, pri čemu Porodičnim zakonom nije definisan novčani iznos vrednosti koji se može smatrati pokretnom imovinom velike vrednosti, tako da prilikom tumačenja navedene odredbe i njene primene u praksi organ starateljstva uzima u obzir činjenice i okolnosti koje se odnose na konkretan slučaj – kažu u Narodnoj banci Srbije.
Ne postoje posebni propisi, navode u NBS, kojima se definišu način i uslovi otvaranja računa i polaganja depozita u ime i za račun maloletnika, već se primenjuju propisi koji se primenjuju na sva fizička lica. Uz pomenuta ograničenja propisana Porodičnim zakonom u pogledu raspolaganja sredstvima na računima maloletnih osoba.
– Napominjemo da banke imaju pravo da svojom poslovnom politikom urede način i uslove pod kojima pružaju usluge određenom segmentu klijenata, pa tako i maloletnicima, i u skladu sa pomenutim zakonom imaju pravo da ugovore da se raspolaganje novčanim sredstvima veće vrednosti može vršiti samo uz saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad – navode u NBS.
O ŠTEDNJI UČE I U ŠKOLI
U srpske škole je pre nekoliko godina uvedena finansijska pismenost, ne kao poseban, već u okviru postojećih predmeta. Deca uče da štede novac, vreme i resurse, kako funkcionišu platne kartice i kako da pametno investiraju. Oko 1.200 profesora su prošli obuku kako bi decu naučili kako da strateški razmišljaju, barataju sopstvenim novcem i štede.
Nemaju sve banke istu praksu. Iz jedne od većih, koja posluje u Srbiji, objašnjavaju da od roditelja ne traže saglasnost socijalnih radnika.
– Naša banka je univerzalnog tipa, koja pruža sve vrste bankarskih usluga svim klijentima, od građana, preko preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, najvećih domaćih i internacionalnih kompanija pa sve do, naravno i maloletnih lica – čuli smo u ovoj banci. – Naravno, postoje određeni uslovi koje treba ispuniti – štedni račun se otvara na ime maloletnog lica uz obaveznu prijavu zakonskog zastupnika, jedan ili oba roditelja, po redovnim uslovima koji važe za sve klijente banke. Obavezno je podnošenje na uvid izvoda iz matične knjige rođenih, ličnog dokumenta deteta.
Ukoliko se račun otvara maloletnoj osobi koja je poslovno sposobna, neophodno je prezentovanje rešenja nadležnog organa o sticanju predmetne poslovne sposobnosti. Sredstvima sa računa deteta do visine raspoloživih slobodno raspolaže zakonski zastupnik do navršenog punoletstva deteta bez potrebe dostavljanja saglasnosti Centra za socijalni rad. Saglasnost se dostavlja samo ukoliko je nadležni organ izrekao meru korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava o čemu Centar obaveštava banku.
(Kurir/Novosti)