Jedan Beograđanin je na Redditu podelio neobično iskustvo koje je nedavno našao. Kupio je polovni diktafon ne razmišljajući da bi na njemu moglo da bude bilo šta, te se iznenadio kad ga je pregledao. Na diktafonu je bila snimljena pesma jednog starijeg čoveka koja je rasplakala mnoge.
„Kupio sam diktafon u jednoj prodavnici u Batajnici. Diktafon je bio vraćen na servis i završio ponovo u prodaji. Snimio sam nekoliko poruka kako bih proverio zvuk. Međutim, tada sam otkrio da postoji još nekih desetak snimaka od prethodnog vlasnika. Po glasu, u pitanju je neki stariji čovek“, napisao je, te dodao:
„Svi snimci su bili prilično kratki, osim jednog, koji je zapravo pesma. Ostali snimci su uglavnom brojevi telefona koje on diktira, što mi je bilo malo čudno. Zašto diktiraš broj telefona, a ne zapisuješ?
Ovu pesmu nisam ranije čuo i nisam uspeo da je nađem na internetu pa sam prilično siguran da ju je on sam smislio. Po tekstu pesme, može se zaključiti da je slep. Opisivao je svoju želju da opet progleda. Ne bih hteo da obrišem pesmu s obzirom na to da je prilično tužna i unikatna, ali ne znam šta bih s njom“, napisao je Beograđanin i napisao reči snimljene pesme koje glase:
„Da pogledam gore u oblake pa da opet vidim kapi kiše. Kad bih mogao ponovo gledati, da pogledam sunce iza oblaka. Pa da vidim kako laste lete, da se rešim tame i mraka. Kad bih mogao ponovo videti, pa da bacim štap i naočare.
Da krenem sa svojim društvom u obične stare kafiće. Kad bih mogao, ali ne može. To je bolest koja se ne leči. Posle svega što me snašlo ostale su samo reči. Kad bih mogao ponovo videti, pa da vidim sve dugine boje. Jedino je ovo želja moja. Eh, kad bi oči progledale moje.“
Mnogi su ovom muškarcu u komentarima poručili da ne znaju šta bi trebalo da uradi s pesmom koju je pronašao na diktafonu, osim da bi možda mogao da se raspita i pronađe vlasnika. Ipak, svi su se složili da je pesma jako tužna. Neki su pisali da su ovi stihovi uspeli da ih rasplaču.
(Kurir/Index)