Poznata bajka „Lepotica i zver“ uz koju su mnoge generacije odrastale, a kompanija Dizni više puta ekranizovala, zapravo je istinita priča.
Spisateljica Gabrijel Suzan de Vilnou prvi put je objavila ovu priču davne 1740. godine u Francuskoj i bazirala je na stvarnim likovima.
Zver iz bajke je muškarac po imenu Petrus Gonsalvus, rođen 1537. na Kanarskim ostrvima, koji je bolovao od hipertrihoze ili sindroma vukodlaka – tada nepoznate i neizlečive bolesti.
Gonsalvus je imao tešku sudbinu. Još kao dete od 10 godina bio je zarobljen i u kavezu poslat na francuski dvor kao poklon za krunisanje kralja Henrija II.
Henrik II je, međutim, otkrio da je Petrus Gonsalvus imao tihu i smirenu narav i odlučio je da ga pretvori u pravog gospodina. Na kraljevskom dvoru, Gonsalvus je naučio da govori, čita i piše na tri jezika i vrlo brzo je postao ugledan član kraljevske palate sa privilegijama tadašnje aristokratije.
Nakon smrti Herija II, francuski presto zauzima kraljica Katarina di Mediči, njegova supruga, koja je važila za osobu teške naravi. Ona je, iz sumnjivih pobuda, kreirala planove za ženidbu Gonsalvusa.
Priče sa kraljevskog dvora koje su tada kružile odnosile su se na to kako je kraljica smatrala Gonsalvusov brak zabavnim kao i da bi volela da vidi decu koja boluju od hipertrihoze.
Kraljičini planovi su se na kraju obistinili. Gonsalvus je oženio devojku koja je bila kraljičina imenjakinja i sa njom proveo 40 godina u braku tokom kojeg je rođeno sedmoro dece. Nažalost, četvoro dece je bolovalo od sindroma vukodlaka. Gonsalvus je postao atrakcija na evropskim dvorovima.
Posećivao je kraljevske palate i na taj način zarađivao za život. On i njegova porodica postali su surova zabava monarsima I dvorskoj sviti. Ova sudbina nije mimoišla ni njegovu decu. Većina je poslata kao poklon evropskom plemstvu i bila tretirana kao kućni ljubimci, a ne kao ljudi.
Situacija je bila veoma čudna. Oni nisu bili ni zatočeni ni slobodni ali su bili plaćeni, objašnjava Roberto Zaperi, italjinaski istoričar i Gonsalvusov biograf. Iako su živeli komforno i zvanično imali dobar društveni status, Gonsalvusovi nikada nisu u potpunosti bili tretirani kao ljudi.
U humanoj i civilizovanoj Evropi tog doba, Petrus Gonsalvus je umro bez poslednjeg pomazanja sveštenika.
Hipertrihoza je retko zdravstveno stanje koje i dalje zbunjuje naučnike. Nasledna kožna bolest izaziva prekomerni rast dlaka na celom telu, osim na dlanovima i tabanima.
Rast dlake posebno je izražen na licu, ušima i ramenima, a pojedinac može imati i deformitete lica i zuba, što mu daje „zverski“ izgled. To je genetsko stanje, pa je velika verovatnoća da će je neko sa „hipertrihozom“ preneti na svoju decu – baš kao i Gonsalvus. Iako za nju nema leka, simptomi se mogu ublažiti uklanjanjem dlaka.
(Espreso/Srbijadanas)