Zatim je uporedio Kanadu sa Srbijom kada je bezbednost u pitanju
Upoznajte Dejvida. On je Amerikanac sa kanadskim državljanstvom. U Srbiju je prvi put došao pre skoro deset godina, tokom svoje biciklističke ture od Belfasta do Bakua.
Nakon što je radio na humanitarnom projektu s izbeglicama, poslednje četiri godine živi ovde kao digitalni nomad i radi na daljinu u IT sektoru.
Dejvid je za jutjub kanal „Attic Life“ podelio zašto se u Srbiji oseća tako spokojno, šta smatra najodvratnijim srpskim jelom i otkrio – da li Srbi zaista vole strance?
„Kada sam prvi put došao ovde i počeo da radim u Subotici sa migrantima, osetio sam neku vrstu ‘zaljubljenosti kao kod šteneta’ u ovu zemlju, a posebno u taj grad.
Svaki put kada bih otišao u neku drugu zemlju, uvek bih mislio na Srbiju.
Uvek bih upoređivao tu novu destinaciju sa Srbijom. Kada putujem negde, počnem da osećam nostalgiju za Srbijom i poželim da se vratim.
A kada se vratim, zaista sam srećan što sam ponovo ovde“, započeo je Dejvid i nastavio:
„Kada sam znao da moram da se vratim u Kanadu, bilo mi je jako teško. Pomislio sam: ‘Oh ne, moram da se vratim na posao, u svoju kancelariju…’ i zbog toga sam bio vrlo neraspoložen.
Nisam bio zadovoljan svojim životom tamo. Zahvalan sam Kanadi na svemu što mi je pružila, ali tamo više ne nalazim sreću. Za mene je sada sreća u Srbiji“.
Zašto Srbiju smatraš domom?
„Ljudi. Mnogo mi se sviđaju ljudi. Osećam se vrlo prijatno ovde. Imam mnogo srpskih prijatelja. Vrlo lako komuniciram s ljudima ovde.
Ljudi nisu zatvoreni ili hladni. Svaki put kad uđeš u prostoriju, svi se rukuju s tobom. Ljudi odgovaraju na tvoje pozive, poruke, uvek si u kontaktu“, objašnjava Dejvid.
„Ako nekome pošalješ poruku, obično odgovori odmah, dok kod kuće može da prođu dani pre nego što ti neko odgovori.
Stvari poput izlaska na kafu ili pivo ovde su potpuno normalne. Kod kuće za tako nešto jednostavno nema vremena, jer stalno moraš da radiš, svi su zauzeti, zaglavljeni u nekoj jurnjavi. Da bi popio kafu s nekim, moraš da zakažeš termin“, dodao je on.
Zatim je uporedio Kanadu sa Srbijom kada je bezbednost u pitanju. Prema njegovim rečima naša zemlja je mnogo bezbednija za život.
„Dom je tamo gde osećaš ljubav, gde se osećaš prijatno, gde osećaš da te poštuju, gde imaš stabilnost, bilo ekonomsku, bilo ličnu.
Gde te ljudi dobro tretiraju i gde postoji lična bezbednost. Na primer, kod kuće je to ogroman problem, napadi, pljačke i slične stvari. Brutalnost policije u Severnoj Americi je takođe veliki problem.
Čak i ako ne kršiš zakon, mogu da budu veoma grubi prema tebi“, istakao je on.
Dejvid se prisetio i jednog neprijatnog iskustva koje je imao sa kanadskom policijom.
„Na primer, vozio sam bicikl u Torontu, oko devet uveče. Poštovao sam pravila-– imao sam belo svetlo napred, crveno pozadi.
Policija mi je prišla s rotacijom i sirenom. Mislio sam da hoće da me obiđu jer je neka hitna situacija, ali su me zaustavili. Uperili su mi reflektor i rekli: ‘Ne silazi sa bicikla’. Bio sam zbunjen, nisam znao šta se dešava.
Policajac je prišao i pitao: ‘Gde ti je zvonce? Imaš li zvonce?’ Odgovorio sam da nemam. On je rekao: ‘U redu, siđi s bicikla. Moraću da ti uzmem dozvolu’. Dao mi je kaznu od 200 dolara“, ispričao je Dejvid.
Koje ti je omiljeno kraft pivo u Srbiji?
„Ovde, recimo u turističkim delovima, ima puno restorana i barova. Novi Sad ima sjajna mesta za pivo. Na primer, ovaj Check Point – ima ih nekoliko po gradu – prave odlična kraft piva.
Zaista dobra, jaka i ukusna piva. Ako voliš pivo, toplo preporučujem ovo mesto. Volim sva piva! To je još jedan razlog zašto mi je Srbija tako draga, jer volim da pijem pivo“, kroz smeh objašnjava Kanađanin.
„Ovde možeš potpuno otvoreno da piješ alkohol i nikoga nije briga, sasvim je normalno konzumirati alkohol tokom dana ili u bilo koje doba.
Moja prva slava bila je Sveta Petka, na koju sam otišao sa prijateljem. I stvarno sam uživao u tom slavskom događaju. Bilo je puno hrane, razgovora, molitve – sve mi je to bilo jako zanimljivo“, dodaje on.
Šta kažeš na srpsku hranu?
„Mnogo mi se sviđa. Mislim da je mnogo zdravija od one koju jedemo kod kuće. Većina hrane u Srbiji je prirodna.
Na primer, kada jedeš pljeskavicu, ne osećaš samo meso, već i travu i polje gde je životinja odrasla. To je za mene veoma prirodno meso.
Kod nas, u Severnoj Americi, meso je tvrdo, moraš da se boriš s njim, i nije ukusno“, rekao je Dejvid, a zatim je otkrio koja tri srpska jela su mu omiljena.
Broj jedan, i verovatno će mnogima biti odvratno, su čvarci. Miris je zaista užasan, ali ukus je neverovatan.
Broj dva – sarma.
Broj tri – pošto smo u Novom Sadu – to je čuveni indeks sendvič.
Šta misliš o rakiji?
„Sviđa mi se. Pijem rakiju, ne puno, jer mi je prejaka, ali mi se sviđa. Ponekad ujutru uzmem malo, ne celu čašu, već samo gutljaj jer volim ukus i ima neko umirujuće dejstvo ujutru.
Ističe da mu je omiljena kombinacija turska kafa, mala rakija.
„Dunja mi je broj jedan. Kruška je broj dva“, dodaje Dejvid.
Šta si radio tokom svog humanitarnog rada u Srbiji?
Uglavnom smo pomagali migrantima i izbeglicama koje su bile zaglavljene na severnoj granici. U to vreme, Mađarska je izgradila veliki zid na granici, tako da migranti nisu mogli da pređu.
I onda bi ih uvek vraćali nazad. Pokušavali su da pređu, neki legalno, neki ilegalno.
Ti migranti su imali razne medicinske probleme, razne probleme zbog toga što su toliko vremena provodili napolju, u šumi.
Mi bismo im pomagali – davali im hranu, medicinsku negu. Usmeravali bismo ih ka pravim agencijama“, priča on.
Šta misliš o otvorenosti Srba prema strancima?
Momak koji vodi jutjub kanal istakao je da kada objavi intervju na svom kanalu, često se javi neko ko napiše: „Zbog Srbije, prestani da je promovišeš strancima“, i to dobije puno lajkova.
„Mislim da postoji neka crta u srpskom društvu koja ne želi strance ovde. Kao „dobro nam je ovako kako jeste“. I ja se slažem s tim.
Ja sam stranac, ali ne bih voleo da dođe ogroman broj stranaca ovde, jer to donosi i ogroman broj problema. Ako dođe mnogo ljudi iz celog sveta, srpska kultura će se promeniti“, smatra Dejvid.
Šta si naučio o Srbima i Srbiji tokom tog vremena?
„Dobio sam dobru dozu srpske kulture, gostoprimstva i ljubaznosti. I mogu da kažem da sam se, na neki način, zaljubio u ovu zemlju.
Počeo sam tada i da putujem po Srbiji, jer su me zbog posla slali u različite krajeve – u Šid, u Preševo na jugu, na mnoga mesta oko Beograda.
Tako sam upoznao mnogo Srba i bio sam zaista impresioniran koliko su svi ljubazni i koliko su iskreno pošteni i direktni.
To je nešto što nemamo kod nas. I zapravo, nisam to video ni u mnogim drugim zemljama. Srbi imaju neki poseban karakter, posebnu dušu ili tako nešto.
Ne mogu baš da objasnim šta je tačno, ali imaju tu neku dobrotu koju ne mogu da nađem nigde drugde“, istakao je Dejvid.
Kako sada gledaš na Ameriku i Kanadu, s obzirom na to da si putovao po 50 zemalja i sada živiš u Srbiji?
„Kad sada pogledam unazad, na život u Kanadi i Sjedinjenim Državama, mogu da kažem da je tamo život jako monoton. Previše je skup. Ljudi su jako otuđeni. Tamo postoji jak osećaj individualnosti, što ovde u Srbiji ne postoji.
Ovde, ljudi poznaju svoje komšije, možeš da pričaš sa nepoznatim ljudima. Na primer, u autobusu – svi pomažu jedni drugima.
Ako neko nema, recimo, 100 dinara za kartu, neko drugi će reći: ‘Evo, uzmi, nema veze'“, oduševljeno priča Dejvid i dodaje:
„Znaš, ovde postoji vrlo jak osećaj kolektivnosti, što je potpuna suprotnost od onoga kod kuće, gde vlada snažan osećaj individualnosti.
Tamo si ti odgovoran za sve svoje postupke, sve moraš sam da platiš, a komšija ti je potencijalni neprijatelj. A ovde toga nema i to jako poštujem.
Stalno razmišljam o tome. Glavno pitanje je – zašto pravila ovde ne funkcionišu? To je ona druga strana medalje, znaš. Jer ljudi se ovde ponašaju jedni prema drugima kao prema ljudima, kao prema osobama.
Uvek postoji ideja da možemo da komuniciramo i da rešimo problem bez uplitanja pravila. To je neka vrsta organizovanog haosa.
Mislim, ako bi isključili sve semafore, svi bi i dalje uspeli da prođu kroz raskrsnicu bez da se poubijaju“, rekao je za kraj Dejvid.
(Espreso)