Ono što je isto bitno jeste da je mnogo da se molitve čitaju iz molitvenika nego da se govore napamet.
Patrijarh Pavle mnogim svojim mudrim izrekama ostao je upamćen u narodu. Mudrosti koje je dobronamerno širio svima i danas se prepričavaju i oplemenjuju dušu.
Kada se ljudi nađu u teškom razdobolju života, obično im ovakve izreke pomognu da nastave dalje i predstavljaju slamku spasa za svakog vernika.
Patrijarh je govorio da je potrebno moliti se ne samo kada se osećamo raspoloženi za molitvu nego i kada nemamo težnje, ni naklonosti za molitvu, kada nas lenjost, san, zaborav i ostalo udaljuju od molitve.
– Molitva je uzdizanje uma i srca Bogu. Njome čovek uzleće u horove anđela i postaje učesnik njihovog blaženstva.
Molitva je tamjan najprijatniji Bogu, najsigurniji most za prelaz preko iskušenja talasa života, neoboriva stena svih koji veruju, mirno pristanište, božanska odeća, koja oblači dušu velikom dobrotom i lepotom.
Molitva je mati svih dobrih dela, čuvarka čistote tela, pečat devojaštva, sigurna ograda protiv svih lukavstava večitog neprijatelja našeg – đavola.
Goni neprijatelje imenom Hristovim, jer jačeg od ovog sredstva nema ni na nebu, ni na zemlji. Molitva je prosvećenje uma, sekira očajanju, razbijanje tuge, rađanje nade, ublažavanje gneva, zastupnica svih kojima se sudi, radost onih koji su u tamnici, spasenje onima koji ginu – govorio je patrijarh Pavle.
Prema njegovim rečima noć je najprikladnija za usamljenu molitvu, jer je ona tada dvostruko snažnija.
– Tada se sve stišava, umiruje, a molitva koja se uznosi Bogu u noćnoj tišini, iz dubine srca, biva uslišena i na dušu se spušta dvostruka blagodat božja.
Za vreme takve molitve svezlobni vrag sa naročito velikom silom ustaje i udara u bogomoljce mnogim iskušavanjem, strahom i napastima, no tada se i blagodat božja umnožava radi duhovne pomoći.
Ono što je isto bitno jeste da je mnogo da se molitve čitaju iz molitvenika nego da se govore napamet. Govorio je da se valja moliti tiho, s dubokim, ali nečujnim uzdasima, oborene glave zemlji, smireno, a s vremena na vreme baciti pogled na svete ikone, kao oni koji se stvarno osećaju grešni pred Bogom.
(Alo)