Pet miliona i 100 hiljada evra! To je suma koju su srećnik ili srećnica iz Pančeva dobili u utorak uveče na Lotou. Suma mnogo veća od one o kojoj maštamo kada pomislimo na lagodan život. Ali da li su ovakvi dobici uvek i svima doneli sreću ili su zapravo pokrenuli niz teških događaja.
A kako se i da li se običan čovek koji svakodnevno mašta o milionima koji padaju s neba ne može na njih i naviknuti, šta ljudi obično urade sa tim silnim novcem, to danas pitam gošće Jelenu Radović, sociologa i Ljiljanu Stanišić, novinarku i voditeljku Kurir TV.
Radović je ocenila da je dobitak sedmice na lotou ekstremna situacija:
– Kad god se dogode ekstremne situacije, a takav novčani dobitak jeste ekstremna situacija, mada pozitivna, prvo se nađemo nekako nesnađi. Mi danas živimo jako brzo, u instant društvu, svašta nam se dešava. Upliv je svega i svačega. Nije tu samo loto, nego smo stalno na najrazličitijim vrstama lutrije. Instant zabava, instant karijera, instant popularnost. Vrlo često se ljud u takvim situacijama ne snađu. Taj nalet je predivan, ali posle šta sa njim?
Osvrnula se i na pojavu lažnih nagradnih igara i dovela je u vezu sa željom za brzim i lakim dobitkom:
– Imate i lažne nagradne igre. Sećate se onoga: Ako u komentaru napišete Amin možete da osvojite BMW-a ili Mercedesa! i onda imate 20.000 komentara sa rečju Amin. Mi se svi radujemo svim tim nekim sitnim instant stvarima. Ukoliko dođe do dobitka poput premije na lotou to je veliko uzbuđenje i u jednom trenutku dolazi do te nesnađenosti. Dosta toga zavisi od toga uz kakvog okruženja ko dolazi, kako je vaspitan, da li je jak ili labilan kao ličnost. Neko možda i kada popunjava taj listić razmišlja unaprad kako će uložiti novac. Neko želi da odškoluje decu, neko bi da pomogne roditeljima, a neko bi se odao porocima za kojima žudi ceo život.
A otac Ljiljane Stanišić do bio je šesticu na Lotou kad
– Moj tata je živeo i radio u Nemačkoj i sa svojim prijateljem je igrao Loto. Jednom je on zaokruživao te brojeve, drugi put taj njegov prijatelj. Imali su dogovor između njih da ko god dobije dele taj novac. I taj put kada je moj tata zaokružio dobili su veliku sumu. To bi bilo kao kod nas sada recimo 50 do 70 hiljad evra. Ja sam se te godine rodila. Od te godine od 1984 godine kod na se redovno igra loto.
Stanišić kaže da je njen otac od dobijene sume mogao da se vrati u Srbiji što mu je značilo jer je bio veliki patriota.
– On je otišao u Nemačku što se kaže trbuhom za kruhom. Kada sam kasnije gledala slike iz porodičnog albuma videla sam sliku tate i njeogog prijatelja u kafani, a na njihovom stolu je bila gomila novca. Na toj gomili stajao je ananas, a na njemu dobitnički tiket kao zastavica. Vrlo brzo se vratio u Srbiju na svoju radost i od tog novca smo mogli jako lepo da živimo dve do tri godine.
(Espreso/Kurir)