Zaposleni u jednom od centara rekli su da najgore prolaze deca.
Saudijke koje su preživele zatočeništvo u zloglasnim „kućama za brigu“ odlučile su da progovore o paklenim uslovima i brutalnim zlostavljanjima kojima su bile izložene samo zato što su bile „neposlušne“.
Ove ustanove, pod nazivom Dar el-Reaja, koje navodno služe za rehabilitaciju devojaka i mladih žena, u stvarnosti su mesta fizičke i psihičke torture, gde zatvorenice dolaze najčešće po nalogu sopstvenih porodica.
Sara El-Jahja, aktivistkinja koja se godinama bori za zatvaranje ovih ustanova, odnosno zatvora, za „prevaspitanje neposlušnih žena“ u Saudijskoj Arabiji, otkrila je da joj je otac pretio Dar el-Reajom još dok je bila dete.
„Rekao mi je da će me poslati tamo ako ne budem pristajala na se*sualno zlostavljanje. Ako zatrudniš od brata ili oca, ti si ta koja ide u tu ustanovu zbog porodičnog ugleda“, ispričala je ona za „Gardijan“.
Žene koje su pokušale da pobegnu iz zlostavljanja kod kuće, često završe u ovim centrima bez suđenja, bez prava na žalbu i bez ikakve garancije da će ikada biti oslobođene.
Biraju smrt umesto ustanove
Svedočenja bivših zatvorenica otkrivaju jezive detalje. Po dolasku, prolazile su kroz pretresanje, testove nevinosti i davali su im sedative.
Osoblje ih ne oslovljava imenima, već brojevima. Jedna od njih je ispričala da je dobila udare bičem samo zato što je spomenula porodično prezime.
„Ako ne klanjaš – biju te. Ako te zateknu samu sa drugom devojkom – optuže te da si lezbejka, pa te opet biju. Čuvari posmatraju dok te bičuju“, prenosi Sara.
Na snimcima koji su se pojavili u javnosti 2017. godine, vidi se kako devojke pokušavaju da skoče sa krova ustanove u Meki.
Prema podacima organizacije za ljudska prava ALQST, zabeleženi su brojni pokušaji i slučajevi samoubistava.
Jedna žena koja je pobegla u izgnanstvo rekla je: „To mesto je kao pakao. Pokušala sam da se ubijem kada sam saznala da me vode tamo. Znala sam šta se dešava ženama unutra, nisam verovala da ću preživeti“.
U pismu koje je ostavila devojka koja se obesila u sobi u jednoj od ustanova 2015. godine, pisalo je: „Odlučila sam da umrem da bih pobegla iz pakla.“
Hrana iz pakla, batine i se*sualno zlostavljanje
Jedna bivša zatvorenica rekla je 2018. godine za televiziju MBC da su ih terali da jedu sopstvenu povraćku, jer im je hrana često bila pokvarena.
„Puštali su muškarce da nas tuku. Devojke i deca trpe i se*sualno zlostavljanje, ali kad se neko požali niko ih ne čuje“, rekla je ona.
Zaposleni u jednom od centara rekli su da najgore prolaze deca.
„Svojim očima sam video kako radnik bije dete koje nije imalo više od 13 godina“, preneo je tada „Arab News“.
Dok Rijad na svetskoj sceni ističe kako se zalaže za osnaživanje žena, stvarnost je surova – žene koje se bore za svoja prava sistematski se kažnjavaju, a njihove živote i dalje u potpunosti kontrolišu muški članovi porodice.
Jedna od bivših zatvorenica ispričala je da je posle objava o pravima žena na društvenim mrežama poslata u Dar el-Reaju od strane oca i braće, upravo onih protiv kojih je podnela žalbe za zlostavljanje.
Nije puštena iz ustanove dok isti ti muškarci nisu dali saglasnost.
Zatvorenice mogu izaći samo uz dozvolu muškog staratelja, a ako niko nije voljan da ih preuzme, bivaju premeštene u „gostujuće domove“ iz kojih se takođe ne mogu osloboditi bez istog pristanka.
Žene koje navrše 30 godina u Dar el-Reaji automatski se prebacuju u tzv. Dar el-Dijafa – zatvorenije varijante istih ustanova.
„Daj Bože da umrem“
Jedna žena iz Meke rekla je:„Smrt je milost u poređenju sa životom u ovom azilu. Čak ni hrana nije nešto što lako dobijemo.“
Kholud Baridah, bivša zatvorenica koja je 2006. osuđena na 2.000 udaraca bičem i četiri godine zatvora jer je pila alkohol na žurki sa muškarcima koji joj nisu rođaci, ispričala je 2019. godine za „Biznis Insajder“:„Devojke u izolaciji počinju da se samopovređuju. Lome lampe, razbijaju prozore, pa seku same sebe krhotinama“.
Nakon što je uspela da pobegne i pronađe utočište u Nemačkoj, dodala je: „Znala sam da ako u Saudijskoj Arabiji izgovorim i jednu reč o tome opet ću završiti u zatvoru.“
Pakao koji traje decenijama
Dar el-Reaja ustanove postoje od 1960-ih godina, navodno kao skloništa za žene osuđene za „moralne prekršaje“.
Danas, ALQST upozorava da one funkcionišu kao zatvori za žene i devojke koje njihovi staratelji proglase za „neposlušne“ i koje treba ponovo vaspitati bez suđenja i bez prava.
U 2016. godini, prema dostupnim podacima, u ovim ustanovama bilo je 233 devojaka i žena, raspoređenih u sedam centara.
Već 2018. vlasti su najavile iznajmljivanje još pet novih objekata kako bi imale gde da zatvore žene koje krše zakon, uključujući i one koje su prekršile saobraćajne propise nakon što im je zakonski dozvoljeno da voze.
Iako saudijski režim ulaže napore da u očima Zapada deluje liberalnije i otvorenije, stvarnost brojnih žena ostaje zarobljena u jezivom sistemu kazne, ćutanja i nasilja.
(Espreso)