Imate li povišen pritisak?
Imate li šećernu bolest?
Da li ste gojazni?
Imate li više od 65 godina?
Da li u porodici imate nekoga sa bolesti bubrega?
Da li ste malokrvni?
Ako na bilo koje ovo pitanje odgovorite sa DA ipak idite kod lekra da proverite vaše bubrege. To ne košta mnogo, a može puno da znači.
Bolest koja je uzela maha u današnje vreme, jeste bolest bubrega. U našoj zemlji 4.500 osoba je na dijalizi, ujedno i na listi čekanja na transplataciju. Potrebno je podići svest ljudi o značaju bubrega u organizmu čoveka. Bubrezi su ključni u održavanju života. Bolesti bubrega su česte, opasne ali izlečive.
Na osnovu istraživanja smatra se da će 2025. godine 18% muškaraca i preko 21% žena biti gojazni, a 6% svih muškaraca i 9% svih žena biti ekstremno gojazni. Veću opasnost od oboljevanja bubrega imaju gojazni ljudi. Zato je neophodno obratiti pažnju na to što jedemo i da se trudimo da se što zdravije hranimo. Pored toga je važna fizička aktivnost.
Gojaznost je uzročnik hronične bubrežne insufijencije, a ona izaziva bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, povišen pritisak, završni stadijum bubrežne bolesti i preranu smrt. Hronična bolest bubrega je javnozdravstveni problem zbog troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života obolelih, skraćenog radnog vremena i kraćeg životnog veka.
1 od 10 ima neki stepen hronične bubrežne isuficijencije. Može se javiti u bilo kom dobu ali uglavnom je kod starijih. Dobra stvar je što se ova bolest lako i na vreme može otkriti pregledom krvi, mokraće i krvnog pritiska.
Ovo su saveti da biste smanjili rizik od oboljenja bubrega:
1. Fizička aktivnost
2. Kontrolisanje šećera u krvi
3. Kontrolisanje krvnog pritiska
4. Hraniti se zdravo i baviti fizičkim aktivnostima (npr trčanje)
5. Dosta unosa tečnosti
6. Prestati sa konzumiranjem duvana
7. Ne uzimati nepropisane lekove
8. Redovna kontrola
(Izvor: Beograd.in)