Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 21. septembra slave rođenje presvete Bogorodice ili Malu Gospojinu.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.
Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Veruje se da ako na ovaj praznik bude vedro, bez oblaka i ako se vidi sunce tokom većeg dela dana, veruje se da će jesen i zima biti blage, piše Prva.
(Stil)