Srpska pravoslavna crkva i verni narod obeležavaju sutra Sretenje Gospodnje. Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje“ označava susret. Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u šestom veku u vreme cara Justinijana.
Četrdesetog dana od rođenja Hristovog donese Presveta Deva Bogorodica svog sina božanskog u hram jerusalimski da ga posveti Bogu i da se očisti. Ni jedno ni drugo ne bi potrebno, ipak Zakonodavac nije želeo da se ogreši o zakon Svoj koji je dao kroz slugu i proroka Mojsija.
Među vernim narodom se smatra da je na ovaj praznik Bogočovek imao susret sa ljudima, ali da se desio i susret duše sa Bogom.
Molitva
Care nebesni, Utešitelju, Duše istine! priđi i useli se u nas. Bože, Duše Sveti, Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Verovanja i običaji
Veruje se među narodom srpskim da se na Sretenje sreću zima i leto. Smatra se da ako na Sretenje osvane sunčan dan, medvedi će se uplašiti senke vlastite i vratiti se u zimski san pa će zima potrajati.
Obavezno je da se na ovaj dan pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i nesreće. Mlade devojke treba da paze koga će izjutra sresti jer će im mladoženja biti po takvom liku, izgledu i karakteru.
Sretenje Gospodnje je u istoriji Srbije bilo značajan datum, te tada i Karađorđe diže barjak među velikašima u Orašcu i otpoče bunu protiv turskog zuluma.
Tačno 31 godinu kasnije u Kragujevcu bi proglašen prvi demokratski ustav Srbije – Sretenjski. Godine 1909. u Skoplju bi održana prva skupština Srba u Osmanskom carstvu.
(Žena Blic)