Sveti apostol Marko, jedan od četvorice jevanđelista, prvi je mučenik Aleksandrijske crkve.
Skončao je pod mukama u Aleksandriji 68. godine, za vreme cara Nerona, okrutnog progonitelja hrišćana.
U narodu se ovaj praznik svetkuje uvek 8. maja kao zavetina u mnogim naseljima. Markovdan je takođe i krsna slava mnogih srpskih porodica.
Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.
U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba početi sa okopavanjem od Markovdana,kada je najbolje i kupus rasadjivati – da bi dobro rodio.
U Gornjoj Pčinji se Sveti Marko proslavlja pod nazivom Marko Gradobija, i ništa se nije smelo raditi da ne bi grad pobio sav rod i letinu.
Sutrašnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
(Espreso)