Osim finansija, Đukanović se bavi i pisanjem, a njegov roman Blistanje privukao je pažnju domaće publike.
Vladimir Đukanović je Srbin koji je ostvario ono o čemu mnogi sanjaju — uspeo je na Volstritu, jednom od najuticajnijih finansijskih centara sveta.
U svojoj karijeri rukovao je milionima dolara, sarađujući s vodećim bankarima planete, i tako stekao značajno bogatstvo. Iako je kao veoma mlad napustio Srbiju i započeo svoj put u Sjedinjenim Američkim Državama, danas ponovo živi i radi u domovini.
Zbog svog specifičnog pristupa i širokog znanja, mediji ga nazivaju „srpskim filozofom s Volstrita“.
Gostujući nedavno u podkastu LIČNO sa Petrom Latinovićem, koji se emituje na portalu Mondo, Đukanović je govorio o životnim uslovima u Srbiji i Balkanu, posebno osvrćući se na problem generacijskog siromaštva, koji vidi kao jedan od glavnih uzroka finansijske nesigurnosti u regionu.
Generacijsko siromaštvo – stav koji se prenosi
„Generacijsko siromaštvo nije samo nedostatak novca, već način razmišljanja koji se prenosi s generacije na generaciju“, objašnjava Đukanović.
Prema njegovim rečima, reči roditelja igraju ključnu ulogu u oblikovanju svesti dece o mogućnostima i granicama u životu.
„Moji roditelji su bili niža srednja klasa u Jugoslaviji — nastavnici fizičkog. Međutim, nikada nas nisu ubedili da smo siromašni.
Moj otac je bio ratno siroče, a za njega je hiljadu evra bilo nezamislivo bogatstvo. Ipak, moja majka je imala neverovatno pozitivan stav: ‘Sve je u redu, idemo dalje, radimo.
‘ Taj optimizam prenela je na mog brata i mene, i mi nikada nismo osećali da nam nešto nedostaje“, ispričao je Đukanović u podkastu.
S druge strane, upozorio je na opasnosti negativnog pristupa: „Ako roditelj svakodnevno govori detetu da su siromašni i da nemaju perspektivu, gotovo je sigurno da će i to dete ostati zarobljeno u siromaštvu.
Sve počinje od stava u glavi.“
Primeri iz Amerike
Dok je živeo u Americi, Đukanović je imao priliku da posmatra drugačije životne okolnosti: „Video sam samohrane majke koje su zaista živele u pravoj bedi, ali su svojoj deci govorile: ‘Izvući ćemo se, imaćemo bolje dane.’ Uglavnom su te porodice na kraju zaista uspevale da se izbore s nedaćama.“
Širi problem generacijskog siromaštva
Generacijsko siromaštvo, poznato i u psihologiji i ekonomiji, odnosi se na obrasce ponašanja i razmišljanja o novcu koji se prenose unutar porodica.
Kako piše Erik Džensen u knjizi Teaching with Poverty in Mind, porodice koje žive u višegeneracijskom siromaštvu često nemaju pristup alatima i resursima potrebnim za izlazak iz tog ciklusa.
Bez promena u obrazovanju, načinu razmišljanja i pristupu finansijama, teško je prekinuti začarani krug.
Đukanovićeve poruke ističu važnost optimizma, vere u bolje sutra i upornog rada kao ključnih alata za prevazilaženje finansijskih izazova, kako na ličnom, tako i na širem društvenom nivou.
(Stil)