Vladimir Đukanović je Srbin koji je uspeo ono što je i mnogim Amerikancima nemoguće – da „osvoji“ Volstrit. On je radeći naVolstritu, jednom od najmoćnijih finansijskih grupa u SAD i svetu, rame uz rame sa najvećim svetskim bankarima, svakodnevno kroz ruke obrtao milione, stekavši ogromno bogatstvo.
Đukanović je veoma mlad napustio domovinu i otišao u Ameriku, ali danas ponovo živi i radi u Srbiji. Domaći mediji su ga prozvali srpskim „filozofom sa Volstrita“, a on se bavi i pisanjem i izdao je svoj roman „Blistanje“.
Đukanović je nedavno gostovao u jednom podkastu, osvrnuvši se između ostalog na materijalne uslove života u Srbiji. On kao jedan od glavnih problema i razloga za novčano nestabilan život kako u našoj zemlji, tako i na Balkanu, vidi u takozvanom generacijskom siromaštvu.
„Generacijsko siromašto – to je kada generacijama pričaš da ste vi sirotinja. Ti ako se probudiš ujutru i kažeš svojoj deci: „Jao, nama je teško, ovo je pakao, mi smo sirotinja“… Vidite, moji roditelji su bili neka niža srednja klasa u toj Jugoslaviji, oni su bili nastavnici fizičkog. Moj brat i ja to nismo osetili, toga nije bilo u njihovoj retorici. Moj otac je bio ratno siroče, za njega je 1000 evra bilo…, ali moja majka je imala jedan interesantan stav: „Sve je super, sve je top, idemo dalje, radimo“ i ona je nas ubedila da nismo sirotinja. Eto, to je tako“, slikovito objašnjava Vladimir za emisiju „LIČNO sa Petrom Latinovićem“ koja se emituje na Mondo portalu.
„Ti ako tvoje dete ubeđuješ da ste sirotinja, imaš skoro 98 odsto šanse da će on biti siromašan. To je jednostavno stav u glavi, to je pristup svemu u životu. Ti ako svom detetu kreneš sa tom kukačkom pričom… Ja sam u Americi gledao samohrane majke koje zaista žive u totalnoj bedi, ali ne našoj bedi, nego pravoj, one su svojoj deci govorile: „Izvući ćemo se, izvući ćemo se, izvući ćemo se“ i uglavnom se ti ljudi na kraju i izvuku“, priča Đukanović.
Teško se izlazi iz „nasleđenog“ siromaštva
Generacijsko siromaštvo nije nov pojam; on je u svetu psihologije i ekonomije vrlo poznat i ustaljen, a reč je o svojversnom mentalnom nasleđu vezanom za novac. Zapravo, pojedinici i porodice odnos prema novcu nasleđuju iz generacije u generaciju, a kako su zarobljeni u tom obrascu, ne mogu da izađu iz začaranog kruga, jer nemaju pristup alatima za izlazak.
„Generacijsko siromaštvo se javlja u porodicama u kojima su najmanje dve generacije rođene u siromaštvu. Porodice koje žive u ovoj vrsti siromaštva nisu opremljene alatima koji mogu da im pomognu da se izvuku iz te situacije“, piše pisac i finansijski savetnik Erik Džensen u knjizi „Teaching with Poverty in Mind“.
(Espreso/Blic žena)