Medicinsku sestru koja je školovana za svoj posao i ume da ga radi, tražićemo svećom po Srbiji, jer beže odavde glavom bez obzira. Kada Klinički centar Srbije raspiše konkurs za 30-40 radnih mesta, javi se njih sedam, a ostanu dve, jer većina ubrzo ode u inostranstvo ili da rade privatno.
Ovo je razlog zašto nama i našoj deci, vade krv i daju injekcije, dojučerašnje frizerke, kozmetičarke, spremačice, jer za diplomu u privatnoj školi treba sačekati pola godine i prekvalifikacija je tu, u razgovoru za Nova.rs u očaju pričaju zdravstveni radnici iz beogradskih bolnica, koji su prinuđeni da leče pacijente uz pomoć prekvalifikovanog osoblja, u čijim je rukama svaki život u ozbiljnom riziku.
Ljudima na vlasti u Srbiji, puna su usta priča o novim bolnicama, skupocenoj i savremenoj medicinskoj opremi i aparatima, a niko ni da zucne o zdravstvenim radnicima, naročito medicinskim sestrama i tehničarima, kojih nema “ni za leka”.
“Sada u Ministarstvu zdravlja govore o mogućoj prenameni kovid bolnica u palijativne centre. Ne znam gde će pronaći kadar za te centre, jer je poznato da ljudima na palijativi, koji su u terminalnoj fazi bolesti, treba medicinska nega tokom 24 sata, potrebne su sestre da ih hrane, okreću, kupaju, oblače, a sestara nema ni u postojećim ustanovama”, priča za Nova.rs doktorka iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.
Prema rečima medicinara, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) je u takvom deficitu sa medicinskim sestrama, da na konkursima traže i po 30 do 40 sestara, a javi se sedam ili osam.
“Od njih ostanu da rade možda dve, jer sve ostale odu u inostranstvo ili da rade privatno. Niko neće da radi za platu koja iznosi nešto malo više od 60.000 dinara, niti žele da budu na ugovoru koji im produžavaju na svaka tri meseca. Nemaju stalan posao, ni plate od kojih mogu normalno da žive. Žene koje godinama rade kao medicinske sestre, koje su školovane za ovaj posao, su istrošene. One koje su sad u novoj zgradi UKCS, u svakoj smeni koja traje 12 sati, pređu neverovatnih 15 kilometara peške, uzduž i popreko po spratovima i odeljenjima koja obilaze. Brojale su koliko metara pređu u jednoj smeni, a s obzirom da ih ima daleko manje nego što je predviđeno, moraju da rade i na četiri radna mesta, kako bi zbrinule sve obolele. Dobili smo onoliki prostor u novoj zgradi, za koji je neophodan pet puta veći kadar nego što tamo imamo”, naglašava doktorka.
Medicinske sestre koje primaju preko konkursa, najčešće su prekvalifikovane.
“One su bivše kasirke, frizerke, kozmetičarke. Ne umeju da daju injekciju pacijentu, ni infuziju, ma ni da izmere pritisak. Dobru, školovanu sestru, tražićemo svećom po Srbiji. Mada, ovo je najveći problem u Beogradu, u velikim ustanovama. U Kruševcu i u Nišu, čujem da imaju mnogo sestara, ali to su žene koje tamo žive. Ako bi ih selili u Beograd morao bi da im se obezbedi smeštaj, za šta, naravno, nema novca. Oni koji su došli u Boegrad i ovde rade za manje od 70.000, polovinu plate daju za kiriju za stan, još deo za račune i ostane im neka crkavica za hranu. Kakav je to život?”, pitaju se lekari.
Svi bi danas da nose beli mantil, a da ne moraju da se školuju.
“Među medicinskim sestrama u Srbiji, danas je najveći broj onih koje su do nedavno bile frizerke, kozmetičarke, ma ko sve nije obukao beli mantil. Sa druge strane, one koje završe medicinsku školu odlaze. Odrade pripravnički staž i beže glavom bez obzira. Neće da rade u Srbiji jer se u zdravstvenom sistemu ne poštuju normativi. Jedna sestra radi na četiri radna mesta, za mizernu platu u smenama od 12 sati. Predlagali smo Ministarstvu zdravlja da oduzmu akreditacije od privatnih škola i da usvoje Pravilnik po kome svako ko konkuriše za rad u bolnici ili domu zdravlja, mora da položi test, koji naravno, ne bi prošli oni koji nose znanje iz trgovačke ili frizerske škole”, kaže za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.
Zdravstvene ustanove eksploatišu i ovo malo medicinskih sestara što nam je ostalo.
“Podrazumeva se da treba da postoji probni rad, ali u ustanovama eksploatišu medicinske sestre, tehničare, laborante. Ti ljudi godinama rade, a da ne steknu pravo na stalni radni odnos. Oni su nesigruni i nezadovoljni, a to se onda prenosi i na pacijente, zbog čega svi mi, kao društvo, mnogo gubimo”.
Nemci više ne traže ni iskustvo, kriterijume su maksimalno snizili, primaju sve medicinske sestre, ali moraju da imaju završenu Medicinsku školu, pa sve koje vrede nam odoše, ističe ona.
“Prekvalifikovane radnice u belim mantilima, međutim, posao mogu da dobiju samo u srpskim bolnicama, u kojima vlada stanje očaja, jer nema ko drugi da radi. Njih u nemačkim ustanovama ne primaju. U Srbiji ne postoji zdravstvena ustanova u kojoj veliki deo sestara nije prekvalifikovan. To su sve žene sa kompleksima, kojima ne treba novac, jer ga imaju iz drugih izvora. Njima je važno da obuku beli mantil i da mogu da kažu da rade u bolnici. U privatnim školama u roku od pola godine svako može dobiti diplomu medicinske sestre. Naravno, niko ne ide na ta predavanja, ni na praksu, niti išta tamo nauče. Najviše je spremačica koje su kod nas u sistemu medicinskih sestara. One kupuju diplome u privatnim školama, pa prvo nekoliko godina čiste bolnicu, a onda se odjednom pojavljuju u beloj uniformi i pacijentima daju infuziju isto kao i sestra koja se godinama za to školovala. Ovo je nažalost tema kojom niko u Srbiji neće da se bavi jer nikoga nije briga. Te žene koje su kupile diplome, rade sa obolelima, sa decom, sa hroničnim bolesnicima, pa ako se desi neki incident, ko će sve biti kriv?”, pita Radica.
Naime, jedan od glavnih razloga zašto propadaju konkursi u UKCS za medicinske sestre i tehničare, je zato što se raspisuju isključivo za posao na određeno vreme, tačnije na sraman ugovor od tri meseca, sa izgovorom da je u pitanju “povećan obim posla”, iako u ovoj ustanovi neprekidno ima mnogo posla i neophodan je stalan priliv osoblja.
Dokaz za to je činjenica da se na veliki broj konkursa, koji su raspisani krajem februara i početkom marta ove godine, u UKCS – niko nije javio.
Na Klinici za infektivne i tropske bolesti raspisan je konkurs za tri medicinske sestare ili tehničara opšteg smera na određeno vreme “zbog privremeno povećanog obima posla” u trajanju do tri meseca. Međutim, kako stoji na sajtu, “izbor nije izvršen budući da nije bilo dovolјno prijavlјenih kandidata”.
Ista je situacija i na Klinici za alergologiju i imunologiju, gde je raspisan konkurs za jednu sestru ili tehničara, opet na određeno vreme. Klinici za nefrologiju UKCS takođe je bila potrebna jedna medicinska sestara ili tehničar, na tri meseca (za početak), ali ni ta jedna se nije javila.
Identičan je slučaj i u Pejsmejker centru, kao i na Klinici za kardiologiju, ali i na Klinici za ORL i MFH, gde nisu uspeli da pronađu nijednu pedijatrijsku medicinsku sestru, ni tehničara, koji su i ovde traženi samo na “određeno vreme”, kao da će posla, nakon ta prva tri meseca, biti manje, a obolelih je, naprotiv, sve više.
Cene prekvalifikacija u pojedinim državnim medicinskim školama:
Školarina (po razredu) – 3300 din.
Obnova godine – 1100 din.
Ispit – teorija – 650 din.
Ispit – vežbe – 1000 din.
Ispit – teorija + vežbe – 1650 din.
Čas vežbi (praktična nastava) – 120 din.
Čas pripremne nastave (vežbe) za maturski ispit – 120 din.
Maturski ispit – 2300 din.
Prilikom upisa prijem dokumentacije i pravljenje razlike predmeta naplaćuje se 1000 dinara.
Napomena: U privatnim školama cenovnik nije istaknut, a telefonom nisu želeli da nam saopšte koliko košta školovanje, tačnije prekvalifikovanje ili diploma.
(Izvor: Nova)