Studentska lista predstavila plan za zdravstvo: Dostupniji lekari, kraće čekanje i promene u upravljanju bolnicama

Dostupniji pregledi, smanjenje lista čekanja, šira stomatološka zaštita i veća podrška mentalnom zdravlju nalaze se među ciljevima zdravstvenog programa Studentske liste. Predlozi obuhvataju i promene u upravljanju ustanovama, javne konkurse, planiranje zapošljavanja i bolje uslove za zdravstvene radnike.

Profesorka Medicinskog fakulteta Vesna Bjegović Mikanović, koja je učestvovala u izradi ovog dela programa, objašnjava da su predlozi raspoređeni u nekoliko oblasti: opšti zdravstveni sektor, stomatologiju, farmaciju i mentalno zdravlje.

U središtu plana je jačanje primarne zdravstvene zaštite, kako bi građani lakše dolazili do prvog pregleda, osnovne dijagnostike i praćenja hroničnih bolesti. Reč je o programskim ciljevima, čije bi sprovođenje zahtevalo finansiranje, odgovarajuće kadrove i precizne rokove.

Dostupnija zdravstvena zaštita i u udaljenim mestima

Jedan od najvažnijih zadataka, prema predstavljenom programu, jeste bolja organizacija zdravstvene zaštite izvan velikih gradova.

Bjegović Mikanović ukazuje na mogućnost redovnijih dolazaka zdravstvenih timova, organizovanja dežurstava i mobilnih službi u mestima koja nemaju stalno prisutnog lekara. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti građanima koji teško putuju do doma zdravlja ili nisu dovoljno upoznati sa pravima koja imaju.

Doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti i kandidatkinja Studentske liste, ističe da dostupnost mora da se povećava postepeno, prema potrebama stanovništva i raspoloživom broju zaposlenih.

To bi, u zavisnosti od mesta, moglo da podrazumeva stalnu ambulantu, redovne dolaske lekara i medicinskih sestara, mobilne specijalističke timove ili organizovan prevoz do zdravstvene ustanove.

Poseban značaj takva rešenja imala bi za starije, nepokretne i hronično obolele građane.

Kraće liste čekanja i dostupnije terapije

Program predviđa ulaganja u infrastrukturu i obuku zaposlenih za korišćenje savremene medicinske opreme. Cilj je da pojedine dijagnostičke i terapijske mogućnosti budu dostupnije i u regionalnim centrima.

Bjegović Mikanović navodi da nabavku tehnologije mora da prati osposobljavanje zdravstvenih radnika koji će je koristiti.

Među prioritetima je i bolja dostupnost inovativnih terapija, posebno u lečenju malignih bolesti. Istovremeno se predlaže unapređenje organizacije planiranih operacija, među kojima su zamena kuka i ugradnja veštačkog kolena.

Koliko bi čekanje moglo da se skrati zavisilo bi od kapaciteta ustanova, broja timova, raspoložive opreme i novca namenjenog tim intervencijama.

Javni konkursi i ograničavanje v. d. statusa

Važan deo programa odnosi se na način izbora rukovodilaca i odgovornost za rad ustanova.

Predloženo je ograničavanje statusa vršioca dužnosti direktora na najviše 12 meseci, uz javne konkurse i stručne kriterijume. Bjegović Mikanović smatra da su za organizacione promene potrebne i promene rukovodećih struktura.

Plavšić naglašava da bi uspešnost upravljanja trebalo procenjivati kroz kvalitet lečenja, bezbednost pacijenata, vreme čekanja i uslove rada zaposlenih.

Prema njenom stavu, potrebno je unapred utvrditi i odgovornost za postupanje kada nastane problem, uključujući kvarove opreme ili prekide u funkcionisanju ustanove.

Kako zadržati lekare i medicinske sestre

Obezbeđivanje dovoljnog broja zaposlenih i njihov ravnomerniji raspored predstavljaju jedan od najzahtevnijih delova plana.

Predlozi uključuju plansko zapošljavanje, pravovremeno odobravanje specijalizacija, mentorstvo i bolje vrednovanje rada svih članova zdravstvenog tima. Pored finansijskih podsticaja, značaj bi imali organizacija smena, mogućnost stručnog usavršavanja i uslovi za profesionalni razvoj.

Plavšić podseća da školovanje specijaliste traje godinama, zbog čega se potrebe službi i odlazak starijih kolega moraju planirati unapred.

Stomatologija, lekovi i mentalno zdravlje

Zdravstveni program obuhvata i predlog šire dostupnosti stomatoloških usluga u javnom sistemu. Namera je da preventivni pregledi i blagovremeno lečenje zuba budu dostupni većem broju osiguranika.

U farmaceutskom delu navodi se cilj jedinstvene cene istog leka u apotekama, dok bi detalji primene zahtevali razradu odgovarajućih pravila.

Mentalno zdravlje izdvojeno je kao poseban prioritet. Predlažu se dostupnije usluge u zajednici, ranije prepoznavanje teškoća i podrška porodicama, kao i osnivanje Nacionalnog centra za traumu i krizne situacije.

Plavšić ističe da mogućnost dobijanja psihološke ili psihijatrijske pomoći ne bi smela da zavisi od finansijskog položaja građana.

Povezane ustanove i jasniji put pacijenta

Digitalno povezivanje zdravstvenih ustanova trebalo bi da omogući lekarima lakši pristup potrebnim nalazima i elektronske konsultacije sa specijalistima, uz zaštitu podataka pacijenata.

Predlog podrazumeva i da građani koji ne koriste internet ili nemaju pametni telefon zadrže jednako dostupan način zakazivanja i dobijanja pregleda.

Pre početka sprovođenja programa, prema objašnjenju Plavšić, bilo bi potrebno utvrditi gde nedostaju zaposleni, gde se najduže čeka, koja oprema ne radi i gde postoji opasnost od prekida lečenja. Na osnovu toga trebalo bi odrediti hitne mere, ciljeve za prvu godinu i promene koje zahtevaju duži period.

Za pacijente bi ključni rezultat bio jednostavan: da znaju kome da se obrate, kada mogu da očekuju pregled i ko prati naredni korak u njihovom lečenju.