Ishrana i rizik od raka: 4 grupe namirnica na koje treba obratiti pažnju

Rak je grupa složenih bolesti čiji nastanak zavisi od različitih faktora, uključujući genetiku, životnu sredinu, starost i životne navike. Iako ne postoji namirnica koja sama po sebi može da spreči ili izazove sve vrste raka, istraživanja pokazuju da određeni obrasci ishrane mogu uticati na rizik od razvoja pojedinih malignih bolesti.

Uravnotežena ishrana, održavanje zdrave telesne mase i ograničavanje određenih namirnica mogu doprineti smanjenju rizika od nekih oblika raka. Posebnu pažnju treba obratiti na prerađeno meso, prekomeran unos šećera, kvalitet masti u ishrani i konzumiranje alkohola.

Važno je naglasiti da nijedna promena u ishrani ne garantuje zaštitu od raka, niti pravilna ishrana može da zameni medicinsku dijagnostiku i lečenje.

1. Prerađeno meso – zašto se preporučuje ograničavanje unosa?

Kobasice, viršle, salame, slanina i drugi suhomesnati proizvodi često se nalaze na jelovniku, ali njihov unos treba ograničiti.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, svrstala je prerađeno meso u grupu 1 kancerogenih faktora. Ova klasifikacija znači da postoje uverljivi dokazi da konzumiranje prerađenog mesa može da izazove rak kod ljudi, naročito rak debelog creva i rektuma.

To ne znači da je rizik isti kao kod svih drugih faktora iz iste grupe, već da je uzročna povezanost potvrđena.

Prerađeno meso može sadržati velike količine soli, a određeni postupci obrade i konzervisanja mogu dovesti do stvaranja jedinjenja koja doprinose riziku po zdravlje.

Šta izabrati umesto toga?

Češće birajte svežu ribu, piletinu, ćuretinu, pasulj, sočivo i druge mahunarke. Važno je i kako se hrana priprema: prednost dajte kuvanju, dinstanju i pečenju uz umerenu količinu masnoće.

2. Dodati šećeri – kako prekomeran unos utiče na zdravlje?

Slatkiši, zaslađeni gazirani napici, energetska pića i industrijski deserti mogu sadržati velike količine dodatog šećera. Njihova česta konzumacija olakšava prekomeran unos kalorija i može doprineti povećanju telesne mase.

Prekomerna telesna masa i gojaznost povezane su sa povećanim rizikom od više vrsta raka. Zbog toga je važno obratiti pažnju na količinu dodatog šećera u svakodnevnoj ishrani.

Ipak, važno je razumeti da šećer nije direktan uzrok raka samo zato što tumorske ćelije koriste glukozu za energiju. Sve ćelije u organizmu, uključujući zdrave, koriste glukozu, a izbacivanje šećera iz ishrane ne predstavlja dokazanu metodu lečenja malignih bolesti.

Dodati šećeri mogu se nalaziti i u proizvodima u kojima ih ne očekujemo, poput zaslađenih jogurta, gotovih sosova, kečapa i pojedinih žitarica za doručak.

Šta izabrati umesto toga?

Prednost dajte vodi, nezaslađenim napicima i celom voću. Proveravajte deklaracije proizvoda i pokušajte da smanjite unos zaslađenih pića i industrijskih slatkiša.

3. Trans-masti i često konzumiranje pržene hrane

Trans-masti su vrsta nezasićenih masnih kiselina koje mogu nastati tokom industrijske prerade biljnih ulja. Njihov unos povezan je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, zbog čega se preporučuje da bude što manji.

Mogu se naći u pojedinim industrijski proizvedenim namirnicama, mada je njihova zastupljenost smanjena u mnogim zemljama zahvaljujući propisima o sastavu hrane.

Važno je razlikovati trans-masti od svih drugih masti, kao i od pržene hrane uopšte. Nije dokazano da svaka pržena namirnica direktno izaziva rak. Ipak, često konzumiranje energetski bogate hrane, naročito u velikim porcijama, može otežati održavanje zdrave telesne mase.

Šta izabrati umesto toga?

Koristite izvore nezasićenih masti, poput maslinovog i repičinog ulja, orašastih plodova i semenki. U ishranu uključite ribu i raznovrsne biljne namirnice, a industrijske grickalice i često konzumiranje hrane pržene u dubokom ulju ograničite.

4. Alkohol – potvrđena povezanost sa više vrsta raka

Konzumiranje alkohola jedan je od poznatih faktora rizika za nastanak određenih malignih bolesti. Alkoholna pića povezana su sa povećanim rizikom od raka usne duplje, ždrela, jednjaka, jetre, debelog creva i dojke.

Tokom razgradnje alkohola u organizmu nastaje acetaldehid, jedinjenje koje može oštetiti DNK. Alkohol može uticati i na druge biološke procese koji učestvuju u razvoju malignih bolesti.

Rizik zavisi od više faktora, uključujući količinu i učestalost konzumiranja. Kada je u pitanju prevencija raka, ne postoji potpuno bezrizičan nivo konzumiranja alkohola, a smanjenje unosa ili izbegavanje alkohola može doprineti smanjenju rizika.

Šta izabrati umesto toga?

Voda i nezaslađeni napici dobar su izbor za svakodnevnu hidrataciju. Ako konzumirate alkohol, razmislite o smanjenju količine i učestalosti.

Kako ishrana može doprineti smanjenju rizika od raka?

Ne postoji jedna namirnica koja može da obezbedi zaštitu od raka. Mnogo je važnije kakve prehrambene navike imamo tokom dužeg perioda.

Za uravnoteženu ishranu preporučuje se da češće birate:

• Povrće i voće: različite vrste obezbeđuju vlakna, vitamine i druge korisne hranljive materije.
• Integralne žitarice: ovas, integralni hleb, ječam i smeđi pirinač doprinose unosu vlakana.
• Mahunarke: pasulj, grašak, leblebije i sočivo predstavljaju dobre izvore biljnih proteina i vlakana.
• Ribu i druge kvalitetne izvore proteina: uključite ih u raznovrstan jelovnik prema svojim potrebama.
• Zdrave izvore masti: maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke mogu biti deo uravnotežene ishrane.

Pored ishrane, na rizik od razvoja malignih bolesti utiču i pušenje, fizička neaktivnost, telesna masa, izlaganje štetnim materijama i drugi faktori. Preventivni pregledi i skrining, kada su preporučeni za određenu starosnu grupu i nivo rizika, takođe imaju važnu ulogu.

Zaključak

Zdrave prehrambene navike ne predstavljaju garanciju da se rak neće razviti, ali mogu biti važan deo prevencije. Ograničavanje prerađenog mesa i alkohola, smanjenje prekomernog unosa dodatog šećera i izbor kvalitetnijih izvora masti doprinose očuvanju opšteg zdravlja.

Najbolji pristup nije strah od pojedinačnih namirnica, već raznovrsna ishrana, umerенost i dugoročno održive navike. Ako imate dijagnozu malignog oboljenja, promene u ishrani treba uskladiti sa savetima onkologa i kvalifikovanog nutricioniste, jer potrebe zavise od vrste bolesti i primenjenog lečenja.