Zašto rad iz 1960. pominje 13. novembar 2026: Matematička projekcija nije najava smaka sveta

Naučni rad objavljen pre gotovo 66 godina ponovo privlači pažnju zbog datuma navedenog u naslovu: petak, 13. novembar 2026. godine. Ipak, autori nisu utvrdili da će toga dana nestati svet. Reč je o matematičkom modelu rasta stanovništva, zasnovanom na pretpostavci da će se raniji demografski obrazac nastaviti.

Rad pod naslovom „Doomsday: Friday, 13 November, A.D. 2026“ objavljen je 4. novembra 1960. u časopisu Science. Potpisali su ga Hajnc fon Ferster, Patrisija Mora i Lorens Amio.

Već u podnaslovu nalazi se važan uslov: broj ljudi približio bi se beskonačnosti ako bi stanovništvo nastavilo da raste kao tokom prethodna dva milenijuma. Upravo se taj deo često izgubi kada se rad predstavlja kroz dramatične naslove.

Šta zapravo znači datum iz proračuna?

Autori su istorijske podatke o stanovništvu opisali modelom ubrzanog, približno hiperboličkog rasta. Kada se takva matematička kriva produži dovoljno daleko, dolazi do tačke u kojoj izračunata vrednost teži beskonačnosti.

To nije fizički mogući broj stanovnika. Takav rezultat pokazuje da model ne može neograničeno da opisuje stvarnost i da bi obrazac rasta morao da se promeni.

Datum iz naslova zato treba razumeti u okviru pretpostavki proračuna, a ne kao pouzdano određen trenutak globalne katastrofe.

Matematički model može biti koristan za razumevanje trendova, ali njegova primena zavisi od toga da li pretpostavke i dalje odgovaraju stvarnim okolnostima.

Novije projekcije UN pokazuju drugačiji tok

Demografske okolnosti promenile su se tokom decenija koje su usledile. Projekcije Ujedinjenih nacija iz izdanja „World Population Prospects 2024“ predviđaju nastavak rasta svetskog stanovništva, ali ne i približavanje beskonačnom broju ljudi.

Prema tim procenama, populacija bi sa približno 8,2 milijarde u 2024. mogla da dostigne vrhunac od oko 10,3 milijarde sredinom osamdesetih godina ovog veka. Do kraja veka očekuje se blago smanjenje, na približno 10,2 milijarde.

To su projekcije zasnovane na demografskim pretpostavkama, a ne garantovani ishodi. Ipak, jasno pokazuju koliko se savremena procena razlikuje od produžavanja stare krive rasta.

Sat sudnjeg dana je zasebno upozorenje

Uz ovu priču često se pominje i Sat sudnjeg dana, simbol koji koristi organizacija Bulletin of the Atomic Scientists. Njegovo značenje nije povezano sa proračunom stanovništva iz 1960. godine.

U saopštenju od 27. januara 2026. kazaljke su postavljene na 85 sekundi do ponoći. Organizacija među razlozima navodi nuklearne rizike, klimatske promene i opasnosti povezane sa zloupotrebom novih tehnologija.

Sat nije doslovno odbrojavanje. „Ponoć“ simbolizuje globalnu katastrofu, a položaj kazaljki predstavlja procenu rizika i poziv na delovanje. Ne označava datum kada će se određeni događaj desiti.

Nema naučne potvrde katastrofe 13. novembra

Približavanje datuma iz starog rada objašnjava obnovljeno interesovanje za njegov naslov. Međutim, nema osnova da se iz tog modela zaključi da je za 13. novembar 2026. predviđen stvarni kraj civilizacije.

Demografski izazovi i globalni rizici zaslužuju ozbiljno razmatranje. Za njihovo razumevanje potrebni su aktuelni podaci, jasno navedene pretpostavke i razlikovanje mogućih scenarija od potvrđenih činjenica. Dramatičan naslov naučnog rada sam po sebi nije dokaz da se katastrofa približava određenog dana.