Edi Rama upozorava: Ukrajina možda nikada neće ući u EU po sadašnjim pravilima, a Brisel poredi sa „Titanikom“

Premijer Albanije Edi Rama ocenio je da Ukrajina možda nikada neće postati članica Evropske unije ukoliko Brisel zadrži postojeći model pregovora i pristupanja. U intervjuu za nemački list „Velt am zontag“ (Welt am Sonntag), Rama je pozvao evropske lidere da razmotre brži i fleksibilniji pristup proširenju, prilagođen novim geopolitičkim okolnostima.

Albanski premijer smatra da obećavanje članstva Ukrajini kroz dugotrajan proces ispunjavanja svih pristupnih kriterijuma nije realno, imajući u vidu političke i bezbednosne izazove sa kojima se Evropa suočava.

„Pogledajte Ukrajinu. Ono što joj se obećava je laž. Na redovnom putu pristupanja, uz ispunjavanje svih kriterijuma, nikada neće biti primljena. To svi znaju“, poručio je Rama u intervjuu.

Rama predlaže drugačiji model proširenja EU

Prema njegovom mišljenju, problem nije u evropskoj perspektivi Ukrajine, već u načinu na koji Evropska unija sprovodi proces proširenja. Dugotrajni pregovori i sistem odlučivanja, u kojem pojedine države članice mogu da blokiraju određene korake, prema njegovoj oceni usporavaju napredak zemalja kandidata.

Rama smatra da bi Ukrajina trebalo ranije da bude uključena u evropske političke procese, dok bi se put ka punopravnom članstvu odvijao postepeno, u skladu sa ostvarenim rezultatima i ispunjavanjem potrebnih uslova.

Kao primer drugačijeg pristupa naveo je ujedinjenje Nemačke nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. Time je želeo da ukaže na značaj političke odlučnosti u trenucima velikih istorijskih promena.

Njegov predlog otvara pitanje kako ubrzati evropske integracije, a istovremeno sačuvati kriterijume i pravila koja važe za zemlje koje žele da postanu članice Unije.

Poziv na promenu prava veta

Rama je upozorio i da bi prijem novih članica bez reforme načina odlučivanja mogao dodatno da oteža funkcionisanje Evropske unije.

Posebno je kritikovao pravo veta, koje u oblastima gde je potrebna jednoglasnost omogućava pojedinačnoj državi članici da blokira zajedničku odluku.

„Ako Evropa treba da se takmiči sa Kinom, Sjedinjenim Američkim Državama i Indijom, apsurdno je da jedna država članica može da blokira sve“, istakao je albanski premijer.

Njegov stav odražava širu raspravu o tome da li bi EU trebalo da proširi odlučivanje kvalifikovanom većinom i na pojedine oblasti u kojima se trenutno zahteva jednoglasnost. Takve promene, međutim, podrazumevale bi političke dogovore među članicama i odgovarajuće institucionalne procedure.

Evropsku uniju uporedio sa „Titanikom“

Govoreći o ekonomskim i političkim izazovima sa kojima se Evropa suočava, Rama je Evropsku uniju uporedio sa brodom „Titanik“ koji se kreće prema ledenom bregu.

Pozvao se na upozorenja iz izveštaja Marija Dragija, bivšeg predsednika Evropske centralne banke i nekadašnjeg italijanskog premijera, o slabostima evropske konkurentnosti i inovacionog potencijala.

„Ledeni breg je već identifikovao veliki Evropljanin Mario Dragi. EU je manje inovativna i konkurentna od drugih velikih igrača i nedostaje joj sposobnost za hrabre i strateške odluke. Ako se ništa ne promeni, pretvoriće se u Titanik“, upozorio je Rama.

Ovom izjavom albanski premijer želeo je da naglasi potrebu za odlučnijim ekonomskim reformama, većom konkurentnošću i efikasnijim političkim odlučivanjem unutar Unije.

Albanija i dalje računa na članstvo u EU

Uprkos kritikama na račun Brisela, Rama je ponovio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj Albanije.

Njegove izjave ukazuju na nezadovoljstvo sporim tempom proširenja, koje se ne odnosi samo na Ukrajinu već i na zemlje Zapadnog Balkana koje već godinama nastoje da napreduju ka članstvu.

Za Albaniju, kao i za ostale države kandidate, evropske integracije ostaju povezane sa reformama, usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU i političkim dogovorima sa državama članicama.

Ramina poruka Briselu zato se svodi na zahtev da Evropska unija preispita način na koji donosi odluke i sprovodi proširenje. Prema njegovoj oceni, bez ozbiljnih promena postoji rizik da obećanja o članstvu izgube političku težinu, dok Evropa istovremeno pokušava da ojača svoj položaj u svetu.