Preminuo Igor Bojović: Dramski pisac koji je ostavio neizbrisiv trag u pozorištu za decu i odrasle

Srpska i regionalna pozorišna scena ostale su bez Igora Bojovića, istaknutog dramskog pisca, scenariste, dramaturga i nekadašnjeg upravnika Pozorišta „Boško Buha“. Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za porodicu, prijatelje i umetničku zajednicu, ali dela koja je ostavio nastaviće da žive kroz predstave, glumce i generacije publike koje su odrastale uz njegove priče.

Igor Bojović preminuo je 2. februara 2025. godine u Beogradu, u 56. godini, posle duge i teške bolesti. Vest o njegovoj smrti saopštilo je Pozorište „Boško Buha“, kojim je rukovodio od 2016. do 2023. godine.

Iz pozorišta su se od njega oprostili porukom da će njegovi komadi još dugo živeti na domaćim scenama, dok će ga ljudi koji su ga poznavali pamtiti po duhovitosti, vedrini i pronicljivim zapažanjima o svetu koji nas okružuje.

Bojović nije bio samo autor čiji su tekstovi izvođeni širom zemlje i inostranstva. Bio je čovek potpuno posvećen teatru – pisao je, stvarao scenarije, rukovodio pozorištima, učestvovao u oblikovanju repertoara i posebno se zalagao za razvoj lutkarskog i dečjeg pozorišta.

Od Nikšića do najznačajnijih pozorišnih scena

Igor Bojović rođen je 27. maja 1969. godine u Nikšiću. Još tokom mladosti pokazivao je interesovanje za književnost, dramu i pozorište, a profesionalni put odveo ga je ka dramaturgiji i pisanju tekstova za scenu.

Njegov rad od početka je odlikovala sposobnost da ozbiljne teme predstavi kroz živopisne likove, upečatljiv jezik, humor i emocije. Pisao je za odraslu publiku, ali je poseban trag ostavio u pozorištu za decu, kojem je pristupao sa istom ozbiljnošću i umetničkom posvećenošću.

Nije pravio pojednostavljene priče samo zato što su bile namenjene najmlađima. Verovao je da dobra drama može istovremeno komunicirati sa decom i odraslima, nudeći svakom gledaocu drugačiji nivo razumevanja.

Njegova dela bavila su se usamljenošću, identitetom, pripadanjem, porodičnim odnosima, društvenim očekivanjima i položajem pojedinca koji se ne uklapa u svet oko sebe.

Komadi koji su obeležili njegovu karijeru

Među najpoznatijim delima Igora Bojovića nalaze se:

• „Izvanjac“;
• „Happy End“;
• „Ženidba kralja Vukašina“;
• „Bajka o caru i slavuju“;
• „Baš Čelik“;
• „Petar Pan“;
• „Mačor u čizmama“;
• „Šargor“;
• „Crvenkapa“;
• „Pepeljuga“.

Njegovi komadi izvođeni su na scenama brojnih pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori i drugim zemljama. Drame su mu prevođene na francuski, bugarski, makedonski, italijanski, engleski i ruski jezik.

Posebnu pažnju privukao je komad „Izvanjac“, koji se bavi pitanjima identiteta, pripadanja i odnosa pojedinca prema zajednici. Ova drama donela mu je neka od najvažnijih profesionalnih priznanja i potvrdila njegovo mesto među značajnim savremenim dramskim piscima.

„Happy End“ takođe je imao zapažen pozorišni život. Komad je izvođen u Crnogorskom narodnom pozorištu, a 1997. godine postavljen je i u londonskom Royal Court Theatre Upstairs, jednom od važnih mesta savremenog evropskog teatra.

Bojovićev jezik bio je prepoznatljiv po humoru, ritmu, neočekivanim obrtima i sposobnosti da iza naizgled jednostavne priče otvori mnogo ozbiljnija pitanja. Njegovi junaci često su bili autsajderi – ljudi i bića koja traže svoje mesto, pokušavajući da sačuvaju dobrotu i dostojanstvo u svetu koji ih ne prihvata lako.

Posebna veza sa pozorištem za decu

Veliki deo Bojovićevog stvaralaštva bio je posvećen najmlađoj publici. Njegovi komadi nisu deci nudili samo zabavu, već i priliku da kroz bajku, humor i avanturu razmišljaju o hrabrosti, pravdi, prijateljstvu i prihvatanju različitosti.

Njegova profesionalna i emotivna veza sa Malim pozorištem „Duško Radović“ počela je još tokom ranih godina karijere. Na toj sceni izvođena su njegova dela „Baš Čelik“, „Bajka o caru i slavuju“, „Kapetan Džon Piplfoks“, „Svemirska ljubav“, „Tri praseta“ i „Mali kaplar“.

Bojović je razumeo da deca veoma dobro prepoznaju iskrenost. Zbog toga im se nije obraćao pokroviteljski, već kao publici koja zaslužuje kvalitetan tekst, snažne likove i ozbiljnu umetničku pažnju.

Njegove adaptacije poznatih bajki nisu bile jednostavno prenošenje starih priča na pozornicu. U njima je stvarao nove svetove, menjao perspektivu i tradicionalnim junacima davao savremeni smisao.

Dve Sterijine nagrade i brojna priznanja

Za svoj književni i pozorišni rad Igor Bojović dobio je veliki broj nagrada.

Sterijinu nagradu za tekst savremene komedije dobio je 1995. godine za „Mačora u čizmama“, dok je naredne godine nagrađen Sterijinom nagradom za savremeni dramski tekst za „Izvanjca“.

Dobio je i Zmajevu nagradu za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu, kao i priznanje za životno delo „Mali princ“ na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici.

Među njegovim priznanjima nalaze se i nagrade „Branislav Nušić“, „Josip Kolundžić“, „Božidar Valtrović“, „Dragiša Kašiković“, kao i priznanja za filmske scenarije i tekstove izvođene na festivalima lutkarskih pozorišta.

Bio je višestruko nagrađivan za dramske tekstove namenjene lutkarskoj sceni, potvrđujući da je upravo u toj oblasti dao jedan od svojih najvećih doprinosa.

Pisao je i za film i televiziju

Bojovićev rad nije bio ograničen samo na pozorište. Bio je autor i koautor scenarija za igrane filmove „Nož“, „Lavirint“ i „Rat uživo“, kao i za televizijske projekte među kojima su „Snovi od šperploče“ i „Dobro veče, deco“.

Njegova sposobnost da gradi uverljive likove i snažne dramske situacije omogućila mu je da se podjednako uspešno izražava u pozorištu, na filmu i televiziji.

Za scenario filma „Nož“ dobio je priznanja u zemlji i inostranstvu, uključujući nagradu za adaptaciju na festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi.

Godine provedene na čelu pozorišta

Pored autorskog rada, Igor Bojović obavljao je i brojne odgovorne funkcije u institucijama kulture.

Osamnaest godina bio je direktor i umetnički direktor Pozorišta lutaka „Pinokio“. Radio je i kao direktor Drame, umetnički direktor i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici.

Bio je selektor Sterijinog pozorja, član festivalskih žirija i dugogodišnji predsednik srpskog ogranka organizacije UNIMA, međunarodnog udruženja posvećenog razvoju lutkarske umetnosti.

Od 2016. do 2023. godine nalazio se na čelu Pozorišta „Boško Buha“. Tokom tog perioda borio se za opstanak i povratak ovog teatra u njegovu matičnu zgradu na Trgu Republike, čija je rekonstrukcija godinama bila odlagana.

Njegov rad na čelu pozorišta nije predstavljao samo administrativnu dužnost. Bio je nastavak njegove dugogodišnje posvećenosti sceni za decu i ideji da najmlađa publika zaslužuje snažne institucije, kvalitetne predstave i umetnike koji će ozbiljno shvatiti njihovu maštu.

Dela će nastaviti da žive na pozornicama

Smrt Igora Bojovića ostavila je prazninu u kulturnom životu Srbije i regiona. Ipak, njegov uticaj ne može se meriti samo brojem napisanih drama, nagrada ili funkcija koje je obavljao.

Njegovo nasleđe nalazi se u predstavama koje se i dalje igraju, glumcima koji su oživeli njegove likove, umetnicima sa kojima je sarađivao i publici koja je kroz njegove priče prvi put upoznala čaroliju pozorišta.

Za mnoge gledaoce njegovi komadi bili su prvi susret sa scenom. Za druge su predstavljali priliku da kroz humor, bajku i fantaziju razmisle o ozbiljnim životnim pitanjima.

Igor Bojović pripadao je retkoj grupi autora koji su razumeli da pozorište za decu nije manje važno niti jednostavnije od pozorišta za odrasle. Upravo suprotno – zahteva iskrenost, maštu, odgovornost i sposobnost da se složene stvari ispričaju jasno, ali bez potcenjivanja publike.

Zato njegov odlazak nije samo gubitak jednog pisca i upravnika. Pozorište je izgubilo čoveka koji mu je posvetio čitav život, dok je publika ostala bez autora čije su reči umele da nasmeju, zabave, rastuže i podstaknu na razmišljanje.

Njegove priče, međutim, neće nestati. Svaki put kada se podigne zavesa i neki od njegovih junaka ponovo izađe na scenu, deo stvaralačkog duha Igora Bojovića nastaviće da živi.