Crna Gora možda privremeno bude koristila hrvatski jezik u EU: Brisel razmatra rezervno rešenje zbog prevoda zakona

Crna Gora mogla bi da se suoči sa neočekivanom preprekom na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Zbog ogromnog obima posla postoji mogućnost da do planiranog pristupanja ne stigne da prevede celokupno zakonodavstvo EU na crnogorski jezik.

Evropska komisija zbog toga razmatra nekoliko rezervnih opcija, među kojima je i mogućnost da Crna Gora privremeno koristi neki od postojećih službenih jezika Unije. Prema pisanju Euronewsa, hrvatski se nameće kao najočigledniji izbor, ali konačna odluka o tome nije doneta.

Crna Gora želi članstvo do 2028. godine

Podgorica planira da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije do 2028. godine. Taj cilj predstavljen je sloganom „28. članica do 2028“, ali pre ulaska zemlja mora da ispuni brojne političke, pravne i administrativne obaveze.

Jedan od važnih zadataka jeste preuzimanje i prevođenje pravne tekovine Evropske unije, poznate kao acquis communautaire. Reč je o desetinama hiljada zakonskih akata, uredbi, direktiva i drugih dokumenata koji čine pravni okvir EU.

Crnogorsko Ministarstvo evropskih poslova navodi da pravna tekovina koju treba pripremiti obuhvata približno 190.000 stranica. U proces su uključene stotine prevodilaca, terminologa, pravnika, stručnih redaktora i drugih eksperata.

Obim zakonodavstva Unije gotovo se udvostručio od 2013. godine, kada je Hrvatska postala poslednja država koja se pridružila EU. Zbog toga je zadatak koji je sada pred Crnom Gorom znatno veći od onog sa kojim se suočavao Zagreb.

Evropska komisija priprema rezervne mogućnosti

Crna Gora uverava evropske partnere da je uložila značajna sredstva u administrativne i prevodilačke kapacitete i da će posao završiti u predviđenom roku.

Ipak, zvaničnici Evropske unije potvrdili su Euronewsu da Komisija razmatra rezervne scenarije ukoliko svi prevodi ne budu završeni ili dovoljno precizni do pristupanja.

Pregovarački okvir nalaže da Crna Gora pravovremeno pripremi prevode pravne tekovine na svoj službeni jezik i osposobi dovoljan broj prevodilaca i tumača potrebnih za rad u evropskim institucijama.

Zemlja kandidat sama snosi odgovornost za prevođenje propisa, dok institucije Evropske unije obavljaju završnu proveru pre objavljivanja tekstova u Službenom listu EU.

Dodatnu zabrinutost navodno je izrazila Hrvatska, ukazujući na kvalitet dela prevedenih pravnih tekstova. Istovremeno, otvorena bilateralna pitanja Zagreba i Podgorice mogla bi dodatno da utiču na dinamiku pristupnog procesa.

Zašto se pominje baš hrvatski jezik?

Jedna od opcija koju Evropska komisija razmatra jeste privremeno odstupanje od obaveze da svi pravni akti odmah budu dostupni na crnogorskom jeziku.

U takvom scenariju Crna Gora bi, dok ne završi preostale prevode, mogla da koristi neki od jezika koji već ima status službenog jezika Evropske unije.

Izbor bi bio na Podgorici, ali Euronews navodi da se hrvatski nameće kao najlogičnije rešenje zbog međusobne razumljivosti sa crnogorskim jezikom.

To, međutim, ne znači da bi hrvatski postao službeni jezik Crne Gore niti da bi crnogorski izgubio svoj status. Radilo bi se o privremenom tehničkom rešenju za evropske pravne dokumente koji do trenutka pristupanja eventualno ne bi bili prevedeni.

Hrvatski je već jedan od 24 službena jezika Evropske unije i za njega postoji kompletna pravna, terminološka i prevodilačka infrastruktura.

Rešenje bi moglo biti politički osetljivo

Iako bi takav potez mogao da olakša tehnički deo pristupanja, pitanje jezika u Crnoj Gori ima snažnu političku i identitetsku dimenziju.

Podgorica se godinama zalagala za međunarodno priznanje crnogorskog jezika. Zbog toga bi privremeno korišćenje hrvatskog, čak i kao čisto administrativno rešenje, moglo da izazove burne političke reakcije.

Važno je naglasiti da je to samo jedna od mogućnosti koje Komisija razmatra. Nema potvrde da je predlog usvojen, niti da je Crna Gora prihvatila korišćenje hrvatskog jezika.

Malta i Irska već su imale privremene izuzetke

Slična odstupanja nisu nepoznata u Evropskoj uniji.

Malta je nakon pristupanja 2004. godine, zbog nedostatka kvalifikovanih prevodilaca, dobila trogodišnje privremeno izuzeće od obaveze da svi evropski akti odmah budu prevedeni na malteški jezik. Zaostali prevodi morali su da budu završeni do kraja 2008. godine.

Drugačiji primer predstavlja Irska. Kada je irski dobio pun status službenog jezika EU, uvedeno je privremeno ograničenje obaveze prevođenja svih dokumenata, koje je kasnije postepeno ukidano.

Ovi primeri pokazuju da potpuna dostupnost pravne tekovine na nacionalnom jeziku nije u svim prethodnim proširenjima tretirana kao prepreka koju je nemoguće privremeno prevazići.

Knežević burno reagovao

Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević reagovao je na informaciju da bi Crna Gora mogla privremeno da koristi hrvatski jezik za deo evropskog zakonodavstva.

U objavi na društvenim mrežama ironično je poručio:

„Ništa je ovo ako ne uvedemo u institucije i pozdrav ‘Za dom spremni’ i đačke ekskurzije na grob Anta Pavelića.“

Potom je dodao:

„E, Crna Goro, sve li si tanja i tanja, kratak li je put od Milojka do Franja.“

Njegova reakcija otvorila je još jednu političku raspravu o jeziku, identitetu i odnosima Crne Gore sa Hrvatskom tokom pristupanja Evropskoj uniji.

Za sada nema konačne odluke

Evropska komisija za sada samo procenjuje različite mogućnosti ukoliko se pokaže da svi prevodi neće biti završeni na vreme. Crnogorske institucije istovremeno nastavljaju pripremu nacionalne verzije pravne tekovine i insistiraju da će obaveze ispuniti u predviđenom roku.

Zbog toga tvrdnje da će Crna Gora „ući u EU sa hrvatskim jezikom“ predstavljaju pojednostavljeno tumačenje. Trenutno se govori samo o mogućem privremenom administrativnom rešenju za deo dokumenata koji eventualno ne bude preveden.

Da li će takvo odstupanje uopšte biti potrebno zavisiće od brzine i kvaliteta prevodilačkog procesa, napretka pristupnih pregovora i konačnog datuma prijema Crne Gore u Evropsku uniju.

https://www.instagram.com/p/Dd89diRIUTS