AfD pred istorijskim rezultatom na istoku Nemačke: Izbori u Saksoniji-Anhaltu postaju veliki test za celu zemlju

Ulrih Zigmund, vodeći kandidat krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), na predizbornom skupu u Naumburgu poručio je pristalicama da je na istoku zemlje počelo novo političko „buđenje“.

Njegova poruka naišla je na snažan odgovor uoči pokrajinskih izbora u Saksoniji-Anhaltu, zakazanih za nedelju, 6. septembar. AfD prema istraživanjima ima više od 40 odsto podrške i veliku prednost u odnosu na Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU).

Pobeda sama po sebi, međutim, ne garantuje da će Zigmund postati premijer pokrajine. Za formiranje vlasti potrebna je parlamentarna većina, a ostale vodeće stranke odbijaju koaliciju sa AfD-om. Ukoliko bi stranka ipak uspela da samostalno ili uz podršku drugih preuzme vladu, to bi bio prvi slučaj da krajnja desnica upravlja jednom nemačkom pokrajinom od završetka Drugog svetskog rata, navodi Reuters.

Istočni identitet u centru kampanje

Na skupovima AfD-a često se ističe poseban identitet nekadašnje Istočne Nemačke. Novinarka Politica En Mekelvoj navodi da je u Naumburgu razgovarala sa mladim pristalicama koje idealizuju nekadašnju Nemačku Demokratsku Republiku, iako su rođene mnogo posle njenog nestanka.

Jedan mladić joj je rekao da je nekada bilo „čistije“ i „više nemačko“, suprotstavljajući takvu sliku savremenoj zapadno orijentisanoj Nemačkoj.

AfD koristi nezadovoljstvo stanovnika bivšeg DDR-a koji smatraju da ni više od tri decenije posle ujedinjenja nisu dobili ravnopravan položaj. Osećaj ekonomske zapostavljenosti, odlazak mladih, slabljenje industrije i udaljenost političkih elita iz Berlina postali su važne teme Zigmundove kampanje.

Stranka je prisvojila i slogan demonstracija protiv komunističkog režima iz 1989. godine — „Wir sind das Volk“, odnosno „Mi smo narod“. Time pokušava da današnje nezadovoljstvo poveže sa sećanjem na proteste koji su prethodili padu Istočne Nemačke.

Protiv pomoći Ukrajini i za obnovu veza sa Rusijom

Zigmund se tokom kampanje protivi nemačkoj podršci Ukrajini i zalaže za ponovno snabdevanje zemlje ruskom naftom i gasom. Takvi stavovi nailaze na podršku dela birača na istoku, gde tradicionalno postoji manje nepoverenja prema Moskvi nego u zapadnim delovima Nemačke.

U narativu AfD-a prepliću se protivljenje sankcijama Rusiji, kritika NATO-a, nezadovoljstvo zapadnim ekonomskim modelom i stav da bi nemački novac trebalo trošiti prvenstveno unutar zemlje.

Takvu atmosferu novinarka Politica opisala je kroz razgovore sa posetiocima predizbornih skupova. Pojedinci su ponavljali teorije zavere o nemačkom političkom vrhu, pomoći Ukrajini i finansiranju Izraela, dok su se među okupljenima mogla videti i obeležja povezana sa neonacističkim krugovima.

To, međutim, ne znači da svi stanovnici istoka imaju iste stavove niti da se njihovo nezadovoljstvo može svesti na nostalgiju za DDR-om. Razlozi podrške AfD-u kreću se od ekonomskih problema i migracija do nepoverenja prema institucijama i osećaja da Berlin ne razume svakodnevni život ljudi u manjim gradovima.

Novinarka tvrdi da je fizički udaljena sa skupa

Mekelvoj navodi da joj je tokom pokušaja da priđe Zigmundu na skupu u Licenu rečeno da „mejnstrim mediji“ nisu dobrodošli.

Prema njenom svedočenju, jedan pripadnik obezbeđenja zavrnuo joj je ruku, odgurnuo je i odveo do policijskog automobila. Na narednom skupu policajac joj je rekao da se drži dalje od prostora oko bine, označenog kao bezbednosna zona.

Novinarka tvrdi da joj je policajac objasnio da to govori zbog njene sigurnosti, dodajući da je u tom prostoru AfD „gazda“. Ovi navodi predstavljaju njeno lično svedočenje iz reportaže, a ne nalaz zvanične istrage.

Zašto je nezadovoljstvo na istoku toliko duboko

Nakon nemačkog ujedinjenja 1990. godine obnovljeni su brojni gradovi, putevi i komunalna infrastruktura na istoku. Smanjeno je industrijsko zagađenje, a životni standard značajno je unapređen.

Ipak, ekonomski jaz nije u potpunosti nestao. Brojne kompanije su zatvorene ili prodate, veliki broj mladih i obrazovanih ljudi preselio se na zapad, dok su sedišta najvažnijih kompanija i institucija ostala koncentrisana u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.

Analize Instituta za ekonomska istraživanja iz Halea ukazuju da je početni period brzog približavanja zapadnom delu zemlje kasnije usporen. Kao dugoročni problemi izdvajaju se slabija produktivnost kompanija, odliv stručnjaka i mali broj novoosnovanih preduzeća.

To stvara osećaj da je ujedinjenje donelo moderne puteve i obnovljene centre gradova, ali ne i ravnopravnu raspodelu političke i privredne moći.

Migrantska politika Angele Merkel promenila političku sliku

Bivša kancelarka Angela Merkel odrasla je u Istočnoj Nemačkoj i dugo je predstavljala dokaz da političar sa istoka može stići do samog vrha države.

Ipak, njena odluka da tokom 2015. i 2016. godine primi veliki broj izbeglica izazvala je posebno snažnu reakciju u istočnim pokrajinama. Mnogi stanovnici koji su već prolazili kroz demografsko pražnjenje i nestanak tradicionalnih poslova nove promene doživeli su kao dodatnu nesigurnost.

Merkel je kasnije priznala da iskustva gubitka radnih mesta, odlaska stanovništva i naglih društvenih promena ostavljaju dubok trag. Njena objašnjenja, međutim, nisu uspela da zaustave rast AfD-a.

Pandemija koronavirusa dodatno je produbila nepoverenje prema institucijama. Na istoku je bila vidljivija podrška ruskoj vakcini Sputnjik V, ali i protivljenje merama koje su dolazile iz Berlina.

Merz upozorava na moguće ekonomske posledice

Aktuelni kancelar Fridrih Merc upozorio je da bi vlada predvođena AfD-om mogla da odvrati strane kompanije od ulaganja u Saksoniju-Anhalt.

„Strani investitori ubuduće bi mogli da se klone ove pokrajine“, poručio je Merc, tvrdeći da bi takav ishod izazvao ozbiljne ekonomske probleme.

Prema poslednjim istraživanjima, AfD ima približno 42 odsto podrške, dok je CDU na oko 22 odsto. Konačna raspodela mandata zavisiće i od toga koliko će manjih stranaka uspeti da pređe izborni prag od pet odsto, navodi Reuters.

Ako neke od njih ostanu ispod praga, AfD bi mogao da dobije veći udeo poslaničkih mesta nego što pokazuje procenat osvojenih glasova. Ipak, prema trenutnim projekcijama, samostalna većina nije najverovatniji ishod.

Izbori sa posledicama daleko izvan pokrajine

Saksonija-Anhalt ima nešto više od dva miliona stanovnika, ali će rezultat ovih izbora imati značaj za celu Nemačku.

Ubedljiva pobeda AfD-a otvorila bi pitanje zbog čega tradicionalne stranke nisu uspele da smanje osećaj političke, ekonomske i kulturne zapostavljenosti na istoku zemlje. Istovremeno bi pojačala pritisak na CDU da objasni kako namerava da formira vlast bez saradnje sa krajnjom desnicom.

Izbori će zato biti test i za AfD i za nemački politički establišment. Zigmund možda neće uspeti da formira vladu čak i ako njegova stranka dobije najviše glasova, ali rezultat iznad 40 odsto pokazao bi da AfD na istoku više nije protestna pojava sa političke margine.

Kako je Zigmund poručio pristalicama, čak i bez apsolutne većine njegova stranka „neće nestati“. Upravo će odgovor birača 6. septembra pokazati koliko se politička ravnoteža u Nemačkoj zaista promenila.