BIVŠI ANALITIČAR CIA PREDVIĐA VOJNI PORAZ UKRAJINE: Tvrdi da nema dovoljno raketa PAC-3, ali javni podaci pokazuju složeniju sliku
Ukrajina bi mogla da pretrpi vojni poraz jer su njena ekonomska i industrijska osnova ozbiljno oslabljene, dok zapadne države navodno više nemaju dovoljno raketa PAC-3 za sisteme Patriot, tvrdi bivši analitičar CIA Lari Džonson.
Džonson je tokom gostovanja u video-emisiji profesora Nime Alhoršida izneo izrazito pesimističnu procenu položaja Kijeva. Prema njegovom mišljenju, Ukrajina više nema ekonomsku osnovu koja bi joj omogućila dugotrajan nastavak sukoba, dok nove isporuke zapadnih sistema protivvazdušne odbrane ne bi promenile krajnji odnos snaga.
Ipak, njegove izjave predstavljaju ličnu analitičku procenu, a ne zvaničan stav CIA ili američke administracije. Pojedine tvrdnje, posebno one o potpunom prestanku ukrajinskog izvoza i nestanku svih raspoloživih raketa PAC-3, ne mogu se potvrditi na osnovu javno dostupnih podataka.
Džonson tvrdi da je ekonomska osnova Ukrajine uništena
Džonson smatra da će ekonomski problemi imati presudan uticaj na vojnu sposobnost Ukrajine. On tvrdi da zemlja više ne može normalno da izvozi žito preko Crnog mora niti da uvozi vojnu opremu i drugu robu od koje zavisi.
Prema njegovoj proceni, veliki deo ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta, mineralnih bogatstava i industrijskih kapaciteta nalazi se istočno od Dnjepra, na području na kojem ruske snage pokušavaju da prošire kontrolu.
Zbog toga Ukrajinu opisuje kao teško razorenu državu kojoj nedostaju domaći resursi za dugotrajan nastavak rata.
Nema sumnje da je ukrajinska ekonomija pretrpela ogromnu štetu. Zajednička procena ukrajinske vlade, Svetske banke, Evropske komisije i Ujedinjenih nacija iz februara 2026. pokazuje da je direktna šteta do kraja 2025. premašila 195 milijardi dolara, dok su ukupne potrebe za obnovom procenjene na gotovo 588 milijardi dolara. Najteže su pogođeni stanovanje, saobraćaj i energetika. Svetska banka
Ipak, zaključak da je ekonomska aktivnost potpuno prestala ne odgovara svim dostupnim podacima.
Ukrajina i dalje izvozi žito preko Crnog mora
Džonsonova tvrdnja da Ukrajina više ne može da izvozi žito preko Crnog mora u suprotnosti je sa podacima Evropske komisije.
Prema izveštaju za april 2026. godine, oko 90 odsto ukrajinskog izvoza žitarica, uljarica i povezanih proizvoda u tom mesecu odvijalo se preko crnomorskih luka. Samo tokom aprila tim putem je izvezeno približno 4,6 miliona tona ovih proizvoda. Evropska komisija
Ukrajinsko Ministarstvo za razvoj zajednica i teritorija saopštilo je u martu da su domaće luke od početka 2026. obradile više od 15 miliona tona tereta, uključujući oko 8,5 miliona tona žita preko luka šire Odese. Plovidba i logistika jesu izložene napadima i velikim bezbednosnim rizicima, ali nisu potpuno obustavljene. Vlada Ukrajine
Ukrajina robu uvozi i kopnenim, železničkim i rečnim pravcima kroz takozvane koridore solidarnosti Evropske unije. Evropska komisija je krajem jula objavila da je od 2022. tim rutama izvezeno približno 226 miliona tona ukrajinske robe, dok je uvezeno oko 108 miliona tona goriva, vozila, đubriva, vojne i humanitarne pomoći. Evropska komisija
To ne znači da je ukrajinska ekonomija stabilna ili da nema velikih problema. Pokazuje, međutim, da su Džonsonove tvrdnje o potpunom prekidu izvoza i uvoza previše kategorične.
Ekonomija je ozbiljno oslabljena, ali nije nestala
Međunarodni monetarni fond je u julu 2026. ocenio da je Ukrajina uspela da očuva određeni nivo makroekonomske i finansijske stabilnosti zahvaljujući domaćim merama i velikoj pomoći međunarodnih partnera.
MMF za 2026. predviđa skroman privredni rast između jedan i 1,6 odsto, ali istovremeno upozorava na izuzetno velike rizike, rast javnog duga, potrebu za stalnim spoljnim finansiranjem i posledice nastavka rata. Međunarodni monetarni fond
Zbog toga se trenutni položaj Ukrajine može opisati kao veoma težak i snažno zavisan od strane pomoći, ali javni podaci ne potvrđuju da je njena celokupna ekonomska baza prestala da funkcioniše.
„PAC-3 više nema“ – tvrdnja koju nije moguće javno potvrditi
Džonson se posebno osvrnuo na stanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i rakete PAC-3, koje se koriste u sistemima Patriot za presretanje određenih vrsta vazdušnih i balističkih pretnji.
On tvrdi da su raspoložive zalihe praktično iscrpljene i da više nema dovoljno raketa koje bi mogle biti poslate Ukrajini. Takođe dovodi u pitanje pouzdanost sistema Patriot i smatra da Rusija može da potisne svaki sistem PVO koji Kijev rasporedi.
Tačne američke zalihe i broj raketa koje su trenutno dostupne za Ukrajinu nisu javno objavljeni. Zbog toga nije moguće nezavisno potvrditi ni koliko presretača Kijev ima, ni koliko ih zapadne države mogu odmah izdvojiti.
Javno dostupni podaci ipak pokazuju da proizvodnja PAC-3 nije prestala.
Američka vojska je u septembru 2025. sa kompanijom Lockheed Martin zaključila ugovor vredan 9,8 milijardi dolara, koji obuhvata nabavku 1.970 raketa PAC-3 MSE za američke i međunarodne korisnike tokom fiskalnih godina od 2024. do 2026. Američka vojska
U aprilu 2026. dodeljen je i dodatni ugovor od 4,7 milijardi dolara za ubrzavanje proizvodnje. Cilj je povećanje dostupnosti raketa za američke snage i saveznike, što istovremeno pokazuje da postoji velika potražnja i pritisak na postojeće zalihe. Američka vojska
Lockheed Martin je krajem jula objavio i višegodišnji posao čija ukupna vrednost može dostići 58,62 milijarde dolara, sa planom da se proizvodni kapacitet utrostruči do kraja 2030. godine. Lockheed Martin
Ovi podaci ne otkrivaju koliko je raketa odmah dostupno Ukrajini, ali pokazuju da kategorična tvrdnja da PAC-3 „više ne postoji“ nije precizna. Tačnije bi bilo reći da potrošnja, globalna potražnja i ograničeni proizvodni kapaciteti stvaraju ozbiljan pritisak na zalihe.
Efikasnost Patriota ne može se svesti na jednostavan odgovor
Džonson tvrdi da sistemi Patriot nisu dovoljno pouzdani i da nove presretačke rakete ne bi značajno promenile situaciju.
Efikasnost protivvazdušne odbrane, međutim, zavisi od velikog broja faktora: vrste dolazeće rakete, pravca napada, broja istovremeno lansiranih projektila, rasporeda baterija, radara, elektronskog ometanja i broja dostupnih presretača.
Američka vojska navodi da je PAC-3 MSE projektovan za borbu protiv taktičkih balističkih i krstarećih raketa, letelica i drugih naprednih vazdušnih pretnji. Sistem je tokom kontrolisanih testiranja uspešno presretao ciljeve, ali potpuni podaci o njegovoj stvarnoj efikasnosti u Ukrajini nisu javno dostupni.
Zbog toga ni tvrdnje da Patriot „ne funkcioniše“, ni suprotne tvrdnje o gotovo savršenoj uspešnosti ne bi trebalo prihvatati bez nezavisnih i potpunih podataka.
Moskva govori o udarima na vojne ciljeve
Rusko Ministarstvo odbrane navodi da njegove snage bespilotnim letelicama i visokopreciznim oružjem velikog dometa napadaju ukrajinska komandna mesta, vojno-industrijska postrojenja i objekte povezane sa obaveštajnim i logističkim aktivnostima.
Moskva te napade predstavlja kao odgovor na ukrajinske udare na rusku teritoriju i tvrdi da su mete povezane sa vojnim operacijama i saradnjom Kijeva sa NATO stručnjacima.
Takve izjave dolaze od jedne od zaraćenih strana i ne predstavljaju same po sebi nezavisnu potvrdu prirode svakog pogođenog objekta. Informacije o ciljevima, posledicama i oborenim raketama često se razlikuju u ruskim i ukrajinskim saopštenjima.
Džonsonova prognoza ostaje procena, a ne utvrđen ishod
Džonson smatra da problem Ukrajine više nije samo nedostatak jednog tipa rakete ili PVO sistema. Prema njegovoj proceni, ključni problem predstavlja slabljenje ekonomske, industrijske i vojne osnove potrebne za nastavak sukoba pod dosadašnjim uslovima.
Njegova prognoza je jasna: ukoliko se odnos snaga ne promeni, očekuje vojni poraz Ukrajine.
Ipak, ishod rata ne može se pouzdano zaključiti samo na osnovu stanja jednog sistema naoružanja. Na njega utiču kretanja na frontu, ljudstvo, industrijska proizvodnja, strana pomoć, finansijska stabilnost, političke odluke i mogući diplomatski pregovori.
Zbog toga Džonsonove reči treba posmatrati kao jednu od analiza trenutnog položaja Ukrajine, a ne kao potvrdu da je vojni poraz već izvestan.
Napomena: Tekst razdvaja lične procene sagovornika, zvanične tvrdnje zaraćenih strana i javno dostupne podatke. Informacije o ratu mogu se brzo menjati, dok detalji o zalihama naoružanja i njegovoj operativnoj upotrebi često nisu javni.
