Na prvi pogled jednostavna, ova biljka nosi bogatu istoriju, simboliku i praktičnu upotrebu koja je čini mnogo više od ukrasnog cveća.
Kada jesen polako oboji prirodu toplim tonovima, u vrtovima i cvetnim aranžmanima pojavljuje se skromna, ali očaravajuća biljka – kaluna, poznata i kao vresak (Calluna vulgaris).
Kaluna potiče sa prostranih evropskih i azijskih visoravni, gde raste na kiselim i siromašnim zemljištima. NJena otpornost je legendarna – preživljava oštre zime, vetrove i sušu.
U mnogim kulturama kaluna se smatrala biljkom zaštite i sreće. Škoti su je nosili kao amajliju protiv nesreće, dok su Sloveni verovali da donosi mir u dom.
Zbog svoje dugovečnosti i otpornosti, povezuje se sa poniznošću, strpljenjem i trajnom ljubavi.
Kaluna nije samo lepa, ona je i korisna. NJeni cvetovi su izuzetno privlačni pčelama, pa se od nje pravi vresekov med, cenjen zbog lekovitih svojstava i intenzivnog ukusa.
Iako je vekovima bila prisutna u narodnim običajima, kaluna poslednjih godina doživljava pravi renesansni trenutak.
Dizajneri eksterijera je rado kombinuju sa zimskim biljkama poput erike i četinara, jer vrtu daje živost u periodu kada druge biljke miruju.
Kaluna nije tek „još jedno jesenje cveće“. Ona je simbol istrajnosti, prirodne lepote i ravnoteže, a njena priča traje hiljadama godina.
Možda upravo zato, kada je unesemo u dom ili baštu, osećamo da smo povezani sa nečim dubljim, sa snagom prirode i mudrošću tradicije.
(Magazin Novosti)