Nakon pet godina, jedna penzionerka došla je do otkrića koje je rešilo slučaj dve devojčice, koji je potresao Ameriku i svet.
Snimak je drhtav i neuredan, prestravljena tinejdžerka koja ga pravi svojim mobilnim telefonom ne želi da izgleda previše očigledno.
U kadru se vide šljunkovita staza ispred nje, a onda se pogled podiže i otkriva njenu drugaricu, Abigejl, koja hoda nekoliko koraka iza nje po starom železničkom mostu, pažljivo, ali što je moguće brže prelazeći preko drvenih pragova.
Razlog zbog kog je Libi Džerman počela da snima iznenada se pojavljuje u kadru: muškarac koji ide iza Abigejl.
Debelo je umotan zbog hladnog februarskog dana. I on pokušava da izgleda ravnodušno, spuštene glave i ruku u džepovima, ali je jasno da su devojčice njegova meta, i da im se približava.
Devojčice su snimile ubicu
Na snimku se čuju Libi Džerman (14) i Abigejl Vilijams (13) kako šapatom govore.
„Da li je odmah iza?“ pita Abigejl, očigledno previše uplašena da bi pogledala unazad.
Libi silazi sa šina na kraju mosta i kamera, ponovo spuštena nadole, beleži strmi nagib šumovitog terena.
„Vidi, ovo je staza kojom idemo“, počinje Libi. Čini se kao da pokušava da zvuči smireno. Abigejl odjednom protrčava pored nje.
„Hm, nema puta tamo, pa moramo da siđemo ovde.“
Jedna od njih teško diše, druga šmrče od hladnoće, dok se čuju njihovi koraci po šljunku.
Tada se javlja muški glas. „Devojke“, kaže. „Nizbrdo.“
Tada se jezivi snimak završava, 43 sekunde nakon što je Libi počela očajničko snimanje.
Policijia otkriva njihova beživotna tela
Dve najbolje drugarice, koje su krenule u šetnju poznatim stazama u šumi izvan malog mesta Delfa u Indijani, u februaru 2017. nikada se nisu vratile kući.
Policija veruje da ih je ubica naterao da siđu niz padinu, preteći im pištoljem. Njihova tela pronađena su narednog dana u šumi, na oko kilometar od staze. Grla su im bila prerezana.
Nije bilo znakova napastvovanja, ali je Libi bila naga dok je Abigejl bila obučena u Libine stvari.
Preko tela, koja su ležala jedno do drugog ispod drveća, bilo je namerno poređano nekoliko tankih grana.
Dvostruko ubistvo dece šokiralo je Ameriku, kao i sve ono što je usledilo, niz istraga punih propusta, iako je postojao ključni trag koji su devojčice ostavile.
Libi je snimila taj jezivi video čoveka koji ih prati preko napuštenog Monon Haj Bridža i zabeležila one četiri nerazgovetne reči njegovog glasa.
A onda je Abigejl nekako uspela da sakrije telefon ispod svog tela čak i dok je umirala.
Za samo dva dana istražitelji su distribuirali mutnu fotografiju izvučenu iz videa, krupnijeg belca u plavoj jakni, kako brzo ide za devojčicama preko mosta. Ubrzo je proglašen glavnim osumnjičenim.
Toga dana na stazi je bilo malo planinara, ali nekoliko njih je videlo tog čoveka. U julu 2017. policija je objavila fotorobot sredovečnog bradatog čoveka sa kapom.
Naveli su da je, pošto je očigledno dobro poznavao lokalne staze, verovatno bio meštanin.
Ipak, za porodice Libi i Abigejl, više od pet mučnih godina potraga za „Tipom sa mosta“ kako su ga nazvali, nije davala ploda.
Delfaj, gradić od 3.000 ljudi, živeo je u strahu, dok su tabloidi širili šokantne glasine da su devojčice „ritualno žrtvovane“ od strane pagana koji obožavaju nordijskog boga Odina.
Sada, nova knjiga „Senka mosta:
Ubistva u Delfaju i mračna strana srca Amerike“, autora Aine Kejn i Kevina Grinlija, i, odvojeno, dokumentarna serija televizije ABC, dali su „definitivan“ prikaz brutalnih ubistava i kako su slučajna otkrića volontera konačno dovela do pravde.
Policija koja nije radila svoj posao i zamršena istraga
Ubistva u Delfaju bila su klasičan primer male i neiskusne policijske stanice koja je bila preplavljena zahtevima, i nacionalnim nadzorom, zbog ogromne istrage ubistva, piše „Dejli mejl“.
Najpre, vlasti su uspele da izgube snimljene intervjue sa lokalnim ljudima, od kojih bi neki bili presudni.
Zatim, dve godine nakon objavljivanja prve skice osumnjičenog, objavili su novu koja je bila potpuno netačna.
Još gore, policija je propustila priliku da pronađe ubicu u prvim danima istrage.
Na nagovor supruge, lokalni radnik u apoteci po imenu Ričard Alen rekao je policiji da je bio u tom području u vreme ubistava. Ali „zapisnik dojave“ koji je mogao da dovede istražitelje pravo do njega bio je pogrešno arhiviran.
U međuvremenu, u atmosferi međusobne sumnje, policija se gušila u hiljadama dojava.
Rani osumnjičeni bio je Ron Logan, na čijem imanju su tela pronađena.
Te noći kamere su ga snimile kako izbacuje velike kese đubreta na lokalnu deponiju.
Rekao je policiji da je otišao sa rođakom u prodavnicu tropskih riba, ali je rođak pod istragom priznao da je to bila laž.
Logan je imao istoriju vožnje u pijanom stanju i nasilja nad ženama, kao i ogromnu kolekciju noževa i oružja. Ipak, ispostavilo se da je lagao policiji ne da bi prikrio dvostruko ubistvo, već da bi sakrio da je vozio dok mu je bila zabranjena vožnja.
Drugi čovek koji je bio u centru istrage bio je gojazni napasnik Kigan Klajn. Iza lažnog identiteta na internetu, predstavljajući se kao tinejdžerski zavodnik Entoni Šots, Klajn je obmanjivao maloletne devojčice da mu šalju provokativne slike. Veče pre ubistava dopisivao se sa Libi Džerman, a nije ni živeo daleko.
Kada je policija upala u njegovu kuću, pronašla je više od 100 snimaka golih maloletnica. Godine 2020. osuđen je na 40 godina zatvora zbog eksploatacije dece i dečjeg nedozvoljenog video sadržaja, ali je zbog nedostatka dokaza u vezi sa ubistvima isključen kao osumnjičeni.
Tu su bili i Bred Holder i Patrik Vestfol, bivši vojnici iz Avganistana, članovi bizarnog belosuprematističkog paganskog kulta Odinista u Delfaju.
Jesu li oni, ili neki drugi Odinisti, odgovorni? Istražitelje je zaintrigirala „neobičnost“ poređanih grana preko tela i činjenica da je Libina desna ruka bila ispružena ka drvetu na kome se činilo da je simbol nacrtan krvlju žrtve.
Bred Holder je posebno privukao pažnju jer je objavljivao onlajn mimove sa natpisima poput „prijatelji pomažu prijateljima da premeste tela“, uz rune oblikovane granama.
Pošto se ispostavilo da ima alibi, fokus je prebačen na Vestfola, ali dokaza da su oni bili u Delfaju u vreme ubistava nije bilo.
Vestfol je u dokumentarcu odbacio spekulacije, tvrdeći da njihove prirodom povezane prakse nemaju veze sa ljudskim žrtvovanjem.
Meseci su prelazili u godine dok policija nije ostajala bez osumnjičenih, a istraga počela da zamire.
Obrt u istrazi i penzionerka koja je otkrila ubicu
Onda je, u septembru 2022. volonterka i penzionerka Keti Šenk, koja je pomagala policiji, naišla na ime koje je „ispalo iz sistema“.
Ričard Alen bio je pogrešno zaveden kao „Ričard Alen Vajtmеn“. „Vajtmen“ je zapravo bila ulica na kojoj je živeo, a ne deo njegovog imena.
Shvatila je da je to upravo čovek poznat kao Tip sa mosta.
U novembru prošle godine, Ričard Alen, krupni muškarac niskog rasta i bledih očiju, osuđen je za ubistva. Radio je kao menadžer apoteke CVS u Delfaju, a meštani su morali da se pomire sa saznanjem da je ubica sve vreme bio među njima.
U njegovoj kući pronađena je kolekcija noževa i pištolj. Balističari su potvrdili da je neispaljeni metak pronađen između tela devojčica poticao iz njegovog oružja.
Ispostavilo se da je metak ispao kada je povukao oružje da zastraši žrtve. Iako nije opalio, ostavio je tragove koji su povezali metak sa pištoljem.
U međuvremenu, o Alenu je otkriven mračan profil, bio je opsednut neprimerenim sadržajima na internetu, slab, podložan stresu, sklon izlivima besa i nasilju.
Njegova žena Keti rekla je da je patio od depresije, a jednom je morala da pozove policiju kada je pokušao da digne ruku na sebe.
U istrazi je negirao da je ikada sreo devojčice, odbio poligraf i 2022. zvanično bio optužen.
U zatvoru je počeo da priznaje svima, od majke, supruge do stražara, da je ubio devojčice.
Njegova žena Keti i dalje tvrdi da mu ne veruje i da mu vlasti „nameštaju“.
Na suđenju, tužilaštvo je imalo detaljno priznanje koje je Alen dao zatvorskom psihologu dr Moniki Vala.
Opisao je da je tog dana nakon posete porodici popio pivo i otišao na stazu sa namerom da napastvuje neku ženu. Umesto toga, spazio je Libi i Abigejl.
Planirao je da ih napastvuje, ali ga je prolazak kombija uplašio, zbog čega ih je ubio skalpelom iz apoteke.
Porota je nakon 19 sati većanja proglasila Alena krivim po svim tačkama optužnice. Osuđen je na maksimalnih 130 godina zatvora (što je doživotna kazna).
Njegova supruga i dalje tvrdi da je nevin, nazivajući ga „divnim, brižnim ocem, čovekom sa moralom“.
Malo ko u Delfaju se s tim slaže.
Penzionerka Keti Šenk, uspela je da odradi posao, onaj koji policija nije mogla.
(Stil)