Jedan od najšokantnijih slučajeva otmice u Nemačkoj do danas je ostala nerešena.
Mala Nina fon Galvic, ćerka bankarskog službenika i umetnice, nestala je na putu do škole 18. decembra 1981. godine u Kelnu.
Provela je skoro pet meseci u zatočeništvu, a njena otmica i dalje je obavijena misterijom.
Tog decembarskog jutra osmogodišnja Nina krenula je u školu sa drugarima iz komšiluka, ali je u jednom trenutku zaostala i nikada nije stigla do učionice. Kada su učitelji saznali da je nema, obavestili su roditelje, a oni policiju.
Već sat kasnije porodica je dobila jeziv poziv. Sa kasete se čuo muški glas, a zatim i glas same Nine, kako bi potvrdili da je devojčica živa.
Otmica je od početka bila neobična, umesto da odmah zatraži otkup, čovek je upitao roditelje: „Koliko vi vrednujete svoju ćerku?“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Otac je morao putem radia i unapred dogovorene frekvencije da saopšti sumu. Iznos od 800 hiljada nemačkih maraka otmičar je prihvatio i dao instrukcije.
Plan je bio da otac 24. decembra iz voza u pokretu izbaci paket s novcem kada dobije signal. Ali signala nije bilo. Policija je unapred kupila sve karte i kriminalac je, očigledno, shvatio da mu je postavljena zamka.
Neuspeli pregovori s otmičarima
Drugi pokušaj usledio je 30. decembra, ovog puta otac je morao helikopterom da kruži iznad polja kod nemačkog grada Kelna i čeka signal.
Umesto toga, otmičari su ga optužili da sarađuje s policijom i prekinuli su komunikaciju.
Tek tri nedelje kasnije stigla je nova poruka i snimak vesele Nine, ali sada je suma porasla na 1,2 miliona maraka. Novi let helikopterom 5. februara 1982. završio se kao i prethodni – bez signala.
Očajni roditelji tada su odlučili da prekinu saradnju s policijom. U pomoć im je priskočio televizijski novinar Franc Tartaroti, koji se ponudio da bude posrednik.
Povratak posle pet meseci
U noći 12. maja Tartaroti je iz voza izbacio paket sa milion i po maraka. Tri dana kasnije desilo se čudo. Ninu su pronašli na autobuskoj stanici. Bila je živa, malo mršavija, uplašena, ali u dobrom stanju.
Devojčica je ispričala da je pet meseci živela u sobi starog kućerka sa zakucanim prozorima. Brinuli su o njoj muškarac i žena, hranili je, donosili knjige i igrali se s njom, ali je nikada nisu izvodili napolje.
Policiji nikada nije uspelo da otkrije ko su bili otmičari. Prema jednoj od teorija, imali su pomagača u policijskim redovima koji ih je upozoravao na poteze vlasti.
Bizaran detalj je da novac iz otkupnine gotovo uopšte nije iskorišćen.
Serski broj svake novčanice bio je zapisan, a policija je samo čekala da ga neko iskoristi. Samo deo od 400 hiljada maraka pronađen je slučajno u šumi krajem 1982. godine.
Ostalo je ili zakopano, ili zauvek izgubljeno.
Kada je Nemačka prelazila na novu valutu, a građanima naloženo da svoje marke zamene za evre u bankama, ni tada se nije pojavila ni jedna jedina označena novčanica.
Ni posle uvođenja evra 2002. nijedna od označenih novčanica nije iskorišćena.
Nina se ubrzo vratila školskim obavezama i nastavila da živi normalno. Pomoć psihologa joj nije bila potrebna jer kako je sama tvrdila, otmičari su se krajnje dobro brinuli o njoj.
Ali sama otmica ostala je velika nepoznanica. Ko je zapravo oteo devojčicu i zašto su se na kraju odrekli ogromnog novca i danas ostaje tajna.
(Žena)