Iako je preseljenje kod roditelja često privlačna ideja finansijski, mnogima se čini da nije vredna emocionalnog stresa
Nedavno je jedan mladić na Redditu podelio svoje iskustvo — iako on i supruga imaju odvojeni ulaz, stepenice i račune, život na spratu roditeljske kuće nije tekao bez problema.
Upitao je druge korisnike za slična iskustva koja bi ga ubedila da je bolja opcija preseliti se, čak i u podstanare.
Jedna žena je odmah reagovala: „Sve zavisi od toga kakva je porodica. Uz moju mamu koja je potpuni kontrol-frik, hvala, ali ne hvala.“
Još jedan korisnik je ispričao kako je živeo sa roditeljima 20 godina u kući sa tri stana — gore su on i supruga, ispod je bila njegova tetka sa porodicom, a dole rođak.
Iako su svi imali sopstvene ulaze, stalno je bilo rasprava, čak su i policiju zvali. A danas, ni rodbina ne razgovara međusobno.
Žena je dodala da je njen suprug odrastao u sličnoj atmosferi. I njihova „trauma“ ostavila je traga.
„Izabrali smo treću opciju“
Kada su odlučivali gde da žive, imali su opciju da srede sprat kod mojih ili kod njegovih roditelja, ali su na kraju odlučili — „treća opcija“: kupili su stan na kredit, 1.000 € mesečno na 30 godina.
Takođe, neki su komentarisali da je to možda previše, ali ako oboje daju po 500 €, to je izvodljivo.
Jedan je rekao: „Ako roditelji mogu komotno da uđu kod vas u papučama, znači da živite preblizu.“
Drugi je dodao: „Mislite da je problem deliti ulaz sa strancima, a ne sa članovima porodice?“
Jedna korisnica je sa dozom rezignacije priznala: „Da budem iskrena, živela sam na spratu njihove kuće i svuda su uletali— dok spavam, dok radim… ‘Užasno’ zvuči preblago.“
Srpski kontekst: mladi kasno napuštaju roditeljsku kuću
Ovakva iskustva nisu izolovana. U Srbiji je živeti s roditeljima u tridesetim godinama pravilo, a ne izuzetak. Prema Eurostatu, čak 59 % mladih od 25 do 34 godine živi sa roditeljima.
Drugi izvor navodi da je ta cifra još viša, oko 72 % mladih od 18 do 34 godine.
Razlozi su jasni — prosečni mlad čovek u Srbiji prvi put živi sam oko 31.1 godine.
Ekonomska situacija ne dozvoljava raniji odlazak: čak 60 % mladih nema nikakva primanja, što im onemogućava da se osamostale.
S druge strane u pitanju je tradicija da muško dete ostaje uz roditelje, pa je to dodatni pritisak na mlade da se osamostale.
Kada „besplatni stan“ nije ni blizu besplatan
Iako je preseljenje kod roditelja često privlačna ideja finansijski, mnogima se čini da nije vredna emocionalnog stresa.
Kao što je jedna korisnica rekla: „Radije sam išla u podstanare. Brže sam sazrela. Jer to nije tvoj prostor… isplati se investirati u svoju emotivnu i mentalnu slobodu.“
Drugi je dodao da ako roditelji ponekad za čuvanje dece mogu da uskoče — to je neprocenjivo.
Ipak, mnogima je takav život toliko opterećen da više ne žele ni da razmišljaju o zajedničkom prostoru s roditeljima — jer, kako je jedan sagovornik sumirao: „Reč, užasno, je preblaga.“
(NajŽena)