U srpskoj pravoslavnoj crkvi istog dana (8. avgust) obeležavaju se i Trnova Petka i prenos moštiju Svete Petke, pa se praznik naziva kombinovanim imenom Sveta Petka Trnova.
U Srbiji Paraskevu Rimsku često mešaju sa Prepodobnom mati Paraskevom – Svetom Petkom, Grkinjom, koja se slavi 27. oktobra, iako dve svetice deli razdoblje od skoro hiljadu godina.
Razlikuju se i po drugačijim obeležjima na ikonama: Trnova Petka, zaštitnica slepih, u rukama drži pločicu sa urezanim očima, dok Sveta Petka nosi krst i grančicu mirte.
Svetiteljka, koja će nakon kanonizacije postati Trnova Petka, rođena je sa imenom Paraskeva, početkom 2. veka u Rimu.
Odgajana je u hrišćanskom duhu, tad još nepriznatom. Kada su njeni roditelji Agaton i Politeja umrli, svu imovinu razdelila je siromašnima i zamonašila se.
Propovedala je veru Isusovu hrabro, ne krijući se, iako je živela u vreme najžešćih progona hrišćana.
No, i ona je doživela sudbinu ranih velikomučenika koji ni po cenu života nisu odustajali od hrišćanstva.
Stradala je oko 140. godine nakon što su joj, po naređenju bezdušnog kneza Tarasija, odrubili glavu, a blažena duša otisnula se u carsko nebsko.
Po nalogu bugarskog kralja Asena njeni zemni ostaci odnešeni su u Trnovo i sahranjeni u crkvi nazvanoj u njenu čast. Mošti su kasnije prenete u Carigrad.
(Žena)