Pravoslavnim vernicima uskoro počinje Gospojinski ili Bogorodičin post, koji će trajati četrnaest dana, sve do praznika Uspenja Presvete Bogorodice.
Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta. Potonji praznik poznat je kao praznik majki i dece i tada bi posebno žene treblo da se pričeste.
Post je ustanovljen u čast Presvete Bogorodice.
Gospojinski ili Bogorodičin post traje od 14. do 28. avgusta, a po strogosti dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta. Uvek počinje na Svete Makaveje i traje 14 dana, završavajući se zaključno sa praznikom Uspenja Presvete Bogorodice.
Ovaj post je karakteristićan po svojoj strogoći – posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava upotreba ulja i vina u prehrani, kao i na praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada se može jesti i riba.
Crkva Hristova je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre upokojenja provodila u stalnom postu i molitvi. Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita, 826. godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.
Treba znati da post ne znači da treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Ovaj podvih ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla.
Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom u i vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.
Sveti Jovan Zlatousti pita:
– Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se s njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela.
– Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso?! Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.
Gospojinski post pravoslavni vernici okončavaju Svetim Pričešćem na praznik Bogorodičinog Uspenja.
(SD)