Jedna mlada požalila se na situaciju koja joj se dogodila na svadbi, a onda je dobila odgovor psihoterapeutkinje.
Jedna žena podelila je svoje iskustvo kada se, nakon sopstvene svadbe, osetila povređeno jer većina gostiju nije donela poklon.
Njenu priču i psihološku analizu odgovora donela je psihoterapeutkinja Viki Rejnal, koja je istakla da je u tom slučaju ključno jedno pitanje – koje bi trebalo da postavi suprugu.
„Ne bih ni sanjala da odem na venčanje praznih ruku, a ipak, kada je došao red na mene da se udam, samo sedmoro od 100 gostiju koji su prisustvovali, donelo je poklon.
Mislila sam da sam velikodušna time što nisam pravila spisak poklona niti tražila priloge za medeni mesec. Moj muž kaže da sam nerazumna i da promašujem poentu. Besna sam“, poslala je L.L. putem mejla.
Odgovor psihoterapeutkinje
„Potpuno je razumljivo što se osećate ljuto kada imate osećaj da vas drugi ne primećuju ili da su vas izdali.
Ovde nije reč o poklonima kao takvima, već o narušenom neizgovorenom očekivanju i društvenom dogovoru koji ste vi iznova poštovali.
Kada drugi ne ispune standard koji vi tiho sledite, naročito na dan koji nosi toliku emocionalnu težinu, bol može da bude dublja nego što izgleda.
Pre svega, hajde da priznamo tugu koja se možda krije ispod besa. Imali ste očekivanja (svesna ili nesvesna) da će gosti pokazati svoju radost i obeležiti taj važan trenutak nekom pažnjom.
To se nije dogodilo kako ste zamislili. To može da zaboli, ne samo zato što nisu uradili ono što ste očekivali, već i zato što ste tim gestovima dodelili značenje.
S obzirom na to koliko vas je ovo pogodilo, vredi razmisliti da li vas dotiče nešto dublje od samog venčanja. Da li se možda ovde radi i o osećaju da vas ljudi ne razumeju, ne samo u ovoj situaciji, već generalno?
Da li vam je to poznat bolni obrazac, da ljudi ne prepoznaju ili ne uvažavaju vaše potrebe? Možda se trenutno u vašem životu dešava nešto zbog čega vam je osećaj neprimećenosti posebno bolan?
I ako je tako, da li muževljevo odbacivanje vaših osećanja kao „nerazumnih“ dodatno pojačava osećaj da vaš unutrašnji svet niko ne primećuje? Možda postoji još jedan problem, ne samo frustracija prema drugima, već i prema sebi.
Da li ste ljuti na sebe što dajete više nego što dobijate u odnosima? Da li se to proteže i van pitanja poklona za venčanje?
To može vremenom da preraste u osećaj zasićenja sopstvenim ponašanjem u kojem ne izražavate svoje potrebe, već stalno ugađate drugima. Naravno, moguće je i jedno i drugo.
Zašto ljudi nisu doneli poklon? Razlozi mogu da budu različiti i nimalo zlonamerni.
Protekla godina bila je teška finansijski i emotivno, a vaša odluka da ne pomenete poklone, možda je gostima dala dozvolu da uštede, pogotovo ako su to protumačili kao signal da se pokloni ne očekuju ili čak nisu poželjni.
Danas se pravila ponašanja na venčanjima menjaju. Nekada je darivanje bilo obaveza, danas je to više neodređeno očekivanje.
Parovi traže donacije u humanitarne svrhe, novac za putovanja ili ne traže ništa. Neki gosti smatraju da su putni troškovi ili dani odsustva s posla njihov poklon.
U toj nejasnoj situaciji, velikodušni i dalje daju, ali oni manje pažljivi smatraju da imaju opravdanje da ne učestvuju.
Na kraju, pokušajte da razgovarate sa suprugom i objasnite mu da, iako ne mora da se složi sa vama, bilo bi važno da razume zašto vas je mali broj poklona povredio.
Ovde nije reč o materijalnom, već o dubokoj potrebi da budete viđeni, priznati, da odnosi budu uravnoteženi.
(Mondo)