Kako je Pero tražio ljubav, a pronašao životnu školu, pa skupo platio lekciju
U jednom tihom mestu na jugozapadu Srbije, gde se vesti šire brže od jutarnje magle preko Lima, dogodila se priča koja je za kratko vreme postala glavna tema u svim kafanama, ispred prodavnica i na seljačkim pijacama.
Glavni junak – Pero Milovanović (ime izmenjeno), pedesetogodišnji majstor iz Priboja, rešio je da samovanju stavi tačku – i to uplatom za mladu iz Albanije.
Vredan, ali sam
Pero je ceo život proveo radeći – majstor za grejanje i vodu, uvek zauzet, poštovan u svom kraju. Imao je kuću, imanje, sigurnu zaradu – ali nije imao ono što mu je srce tražilo.
Vreme je prolazilo, drugovi su ženili sinove, dobijali unuke, a Pero je i dalje svake večeri sedeo sam. Posebno bi ga steglo oko srca kada bi majka tiho pitala:
– Sine, kad ću ja unuče dočekati? Nije život u imanju, već u pogledu koji s nekim deliš.
Na nagovor rođaka, Pero je stupio u kontakt s posrednikom iz jednog sela kod Tutina. Čovek mu je, sa uverljivošću trgovca snovima, obećao poštenu, mladu i vrednu Albanku.
– Pero, imam pravu. Nisu zahtevne, samo traže poštovanje. Veruj mi, bićeš zadovoljan – govorio je posrednik.
Bez mnogo razmišljanja, Pero je dao 3000 evra. Nije video fotografiju, nije čuo njen glas, ali je verovao da mu život konačno okreće leđa ka suncu.
Kad mlada stigne
Na dan dogovorenog dolaska, Pero se doterivao kao za najvažniji trenutak života. Obleka iz sestrinine svadbe, malo starog parfema, frizura urađena kod lokalnog berbera. Srce mu je igralo taktove nade i straha.
Automobil s albanskim tablicama zaustavio se ispred njegove kuće. Izašli su posrednik i žena. Pero je zastao.
Nije to bila mlada devojka iz snova, već žena u kasnim četrdesetim, niskog rasta, punija, pogleda više umornog nego radoznalog.
– Pero, ovo ti je Mirsada – reče posrednik veselo.
– Ali… ti si rekao da je mlada… – promucao je Pero, pokušavajući da shvati šta se dešava.
Mirsada ga nije razumela, ali njen stav je govorio sve. Pogledala je kuću, njega, i izgovorila nešto na albanskom. Posrednik se nasmejao:
– Kaže da bi da se odmori. Pero, nema više dilema, dogovor je dogovor.
Pero je pokušao da povuče ručnu.
– Čekaj, ovo nije ono što sam mislio… Neka greška je u pitanju.
Posrednik ga je pogledao hladno:
– Nema greške. Ako je nećeš, novac se ne vraća.
Mirsada je razumela dovoljno – prekrstila je ruke, podigla obrvu i izgovorila još nešto. Posrednik je preveo:
– Kaže da ne želi da ostane gde nije poželjna, ali da traži da joj se vrati čast.
Pero je bio zatečen. U njegovoj glavi vrtelo se pitanje – da li da pristane, da vrati novac, ili da ode u kafanu i pokuša da zaboravi?
Seoski trač i gorki kraj
Vesti su se proširile kao plamen u suvoj travi. Komšije su dolazile da „usput“ bace pogled. Neki su se smeškali, drugi komentarisali u brk. Majka mu je samo rekla:
– Sine, jesi li stvarno verovao da se ljubav može kupiti?
Mirsada je, posle neprijatne tišine, sela u auto i vratila se. Pero je ostao – bez žene i bez 3000 evra.
– Nikad više! – govorio je sebi dok je u kafani gledao u čašu rakije, tražeći u njoj odgovore.
Prijatelji su mu tiho rekli:
– Skupo si platio, Pero, ali pamtićeš lekciju.
Ne mireći se s porazom, zaputio se u selo kod Tutina. Našao je posrednika i besno zahtevao povrat novca. Ovaj je samo slegnuo ramenima.
– Pero, ti si odbio. Ja sam samo veza. Nema nazad.
Ostao je bez pravde. Bez papira, bez svedoka, nije imao šansu.
Kraj sa osmehom
Ruganje po selu nije jenjavalo. Svaki pogled, svaka rečenica – podsetnik na neuspeh. Da bi pobegao od svega, otišao je kod rođaka u Beč.
Tamo je počeo da radi na građevini, ćutke i vredno. I baš tamo, u jednoj kantini, upoznao je Nadu – Bosanku, kuvaricu sa osmehom koji ne traži prevodioca.
Bez posrednika, bez dogovora, bez iluzija – samo dvoje ljudi, ranjenih i iskrenih.
Godinu dana kasnije, Pero se vratio u Priboj. Sa sobom je doveo Nadu – ženu koja ga je razumela i prihvatila.
– Pero, stvarno si se oženio? – pitali su komšije.
– Jesam. I ovaj put kako treba – odgovorio je s osmehom.
Jer, kako i sam sada zna – prava ljubav se ne kupuje. Ona se nađe – kad prestaneš da trčiš za njom.
(Stil)