Tain je bio nezaobilazan saveznik srpske vojske tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Možda vam njegovo ime deluje nepoznato, ili ste ga tek slučajno ugledali među pekarskim proizvodima, ali ovaj specifični ražani hleb ima duboku istorijsku i simboličnu vrednost u srpskoj tradiciji.
Proizvodnja taina započela je odmah nakon srpsko-turskih ratova, a njegova posebnost ležala je u mešavini raženog i belog brašna.
Svaki vojnik dobijao je dnevno veknu od oko 800 grama, a hleb je bio toliko važan da je uz uniformu išla i posebna torbica.
Iako je ime „tain“ poreklom iz turskog jezika i znači „sledovanje“, za srpske ratnike ovaj hleb nije bio samo deo dnevnog obroka, već simbol opstanka i snage.
On je omogućavao vojniku da izdrži iscrpljujuće uslove, pružajući mu energiju za izvršavanje najtežih zadataka.
U trenucima kada su zalihe hrane bile oskudne, tain je često bio jedina hrana, a kad god bi bilo moguće, služio se uz dodatke poput slanog sira, pasulja, luka ili paprika.
Ovaj hleb je za vojnike imao posebnu vrednost, što potvrđuje i priča o Aleksu Zdravkoviću, ratniku koji je učestvovao u Balkanskim ratovima i Velikom ratu.
Naime, njegova majka mu je dala savet da prvo sledovanje taina ne jede, već da ga sačuva kao amajliju. Taj amajlijski komad hleba pratio ga je kroz sve ratne godine, štiteći ga od nevolja i povreda.
Slične priče prenosile su se s kolena na koleno, a mnoge majke su savetovale sinovima da prvi komad vojnog hleba čuvaju kao talisman.
Čak i danas, naslednici Aleksine porodice čuvaju njegovu amajliju kao dragoceni istorijski artefakt, koji se može videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu, podsećajući na vreme kada je tain bio mnogo više od običnog hleba.
Za one koji žele da osete deo te tradicije, tain se može pripremiti i kod kuće, po originalnom receptu.
Način pripreme:
Potrebni su integralno brašno, u odnosu 70% raženog i 30% belog, so, suv kvasac i voda. Testo mora najpre da odleži 12 sati, a zatim još desetak sati dok se ne pojave mehurići.
Pečenje se odvija u dobro zagrejanoj posudi sa poklopcem, prvo pola sata na visokoj temperaturi, a zatim bez poklopca dodatnih dvadesetak minuta, sve dok hleb ne dobije karakterističnu tamnu koricu i ne počne da pucketa tokom hlađenja.
(Srbija Danas)