Na groblju Bozman u Kragujevcu, među zapuštenim humkama koje gotovo niko ne posećuje, nalaze se dva imena koje budi emocije i sećanja.
Među grobovima bez nadgrobnih spomenika, gde počivaju beskućnici i neidentifikovana lica, stoji skromna ploča koja svedoči o ljubavi jačoj od smrti.
Tu, jedno pored drugog, leže Dragoslav i Verica Jeremić – bračni par čija je priča potresla Srbiju i podsetila šta znači voleti do poslednjeg daha.
Smrt Dragoslava (89) i Verice (87) Jeremić potresla je Srbiju 2012. godine, ali i podsetila da prava ljubav i dalje postoji.
Njih dvoje su dugih šest decenija proveli u braku, a umrli su u istom danu. Verici je pozlilo, pala je i umrla.
Njen dragi je legao pored nje i ispratio je u smrt – a policija i komšije su ih našli tek nekoliko dana kasnije, kako leže na podu stana, držeći se za ruke.
Bila je to, pričaju Kragujevčani, ljubav koju ni smrt nije mogla da rastavi. Tih i povučen par koji nije imao dece, ali su do samog kraja šetali zajedno držeći se za ruke.
Ona je bila penzionisana učiteljica, on penzionisani opštinski službenik, sa pristojnim penzijama i ugledom među komšijama.
Verica je nekoliko dana pre smrti doživela infarkt, a Dragoslav je nastavio da brine o njoj do samog kraja.
– Otvorili smo vrata na silu. Prvo sam primetio da je ključ u bravi iznutra. Ležali su na podu, priljubljeni jedno uz drugo, ona potrbuške, on pored nje.
Žao nam ih je, bili su vrlo fini ljudi, kulturni…
Prava gospoda. Voleli su se, međusobno se pazili i čuvali. Nisu hteli da im iko pomaže. Živeli su svoj život i tako ga, zajedno, i završili… – pričao je komšija Živan Obradović.
Nikom nije jasno zašto su na groblju Bozman
Tragom šumadijskih Romea i Julije uputili smo se u Kragujevac, gde je bračni par sahranjen.
Komšije su se šokirale kad su saznale da Jeremići neće počivati na Varoškom groblju, gde su, prema priči komšija, plaćali održavanje dva grobna mesta, već na groblju Bozman – koje je poznato po tome što se tu sahranjuju beskućnici.
Na izdvojenoj parceli, na kojoj su mahom zapuštene humke koje niko ne posećuje, koje nemaju ni nadgrobnu ploču već samo krst sa imenom, a ponekad i bez njega, usamljeno stoji nadgrobna ploča Dragoslava i Verice. U vazi pored stoji buket plastičnog cveća, tek kao naznaka da na njih nisu baš svi zaboravili.
– Ove grobove retko ko obilazi, tu su korisnici socijalne pomoći sahranjeni. Dešava se da rodbina kasnije dođe i podigne spomenik, pa tu ima svega nekoliko nadgrobnih ploča – kratko je prokomentarisao radnik na groblju.
„Mnogo su se voleli“
Kako i zašto Dragoslav i Verica, ugledni građani, počivaju na parceli za beskućnike, nikome ni godinama kasnije nije jasno.
Ali samo jedan pogled na njihov spomenik jasno pokazuje da ono „ni smrt ih nije rastavila“ zaista postoji.
– Moja sestra i zet su se mnogo voleli, upoznali su se kada je dobila posao učiteljice u selu Cvetojevac kraj Kragujevca.
Živeli su povučeno, ali su stalno bili zajedno. Sahranu će organizovati Šumadijska eparhija jer sam ja star i bolestan – rekao je tada „Blicu“ rođeni brat Vere Jeremić je srpski akademik, istoričar Vladimir Stojančević.
(Blic)