Postoji sedam plodova očaja i tuge i koji vode u greh
Greh očaja i tuge jedno je od najtežih ljudskih stanja, težak greh, smrtni greh, koji rađa mnoge različite loše posledice u životu čoveka.
I sveti oci kažu da je upravo to, očajanje, ono čega se treba najviše plašiti. Ovo je veoma važno, jer očajanje ponekad dovodi čoveka do nepovratnih postupaka i odluka koje je potom veoma teško ispraviti.
A takođe, treba obratiti dosta pažnje na činjenicu da kada svojim postupcima izazivamo malodušnost kod čoveka, odnosno mešamo se, ometamo, dosađujemo, vređamo, silujemo, uopšte, činimo sve što čoveka lišava vere, nade, ljubavi, nekih perspektiva, prijateljskih odnosa ili nečeg drugog, i čovek pada u malodušnost.
Ovaj greh tada u potpunosti pada na nas. Nemojmo koristiti svoju moć, svoj položaj, svoje bogatstvo da bismo stvarali ovu očajnost kod ljudi.
1. Opuštenost, frustracija, impotencija, slabost, prekomerno spavanje
Očaj prvenstveno utiče na telo i uznemirava ljudski organizam.
Čovek u stanju očaja gubi snagu, gubi unutrašnju elastičnost, pokretljivost, malo energije i, shodno tome, postaje kao olupina.
Umor se na slovenski prevodi i kao „tronulost“. Slovenska reč „drjahlueši“ znači da je osoba očajna.
Dakle, ova oronulost, odnosno prašina, unutrašnja trulež, utiče na celu ljudsku prirodu. Očaj je takođe u tom smislu uzrok mnogih ozbiljnih fizičkih bolesti.
2. Lenjost
Lenjost rađa samoopravdavanje u čoveku, a samoopravdavanje čoveka dovodi do takvog stanja da on postaje lukav, podmukao, stalno opravdava svoju lenjost, svoju slabost. Ali na kraju dolazi do ravnodušnosti.
Jer lenjost parališe čoveka, čini ga nekako bezobličnim, besciljnim, opuštenim, i čovek, shodno tome, pada u stanje ravnodušnosti, letargije, ništa mu ne treba.
3. Pad
To jest, bestrašće u grehu, kada je čovek spreman na bilo koji greh. Zašto? Jer mu više ništa nije važno. Očaj ga lišava svih duhovnih oslonaca koji su ga ranije spasavali od greha i kočili.
Ali čovek odmahuje rukom na sve, gubi strah Božiji, više mu nije važno da li ga Gospod može kazniti, možda mu život može biti uništen, ili nešto drugo.
Čovek iz očaja je spreman da potpuno uništi svoj život, uništi okolnu situaciju i zgreši.
I, shodno tome, iz ovog očaja, iz ove malodušnosti, čovek je sklon stanju pada. To jest, u stanju očaja čovek veoma brzo i uskoro pada u bilo kakav greh.
4. Negodovanje
Očajnost rađa stanje ogorčenosti. Bolno negodovanje se rađa u duši čoveka.
Ova bolna osetljivost pretvara čoveka u neku vrstu ludaka, čovek ulazi u neku vrstu besa, njegov um se menja, dolazi do njegove unutrašnje reorganizacije.
On svuda sve vidi kao krive i počinje da se pravda, kao što smo već rekli.
I ovo stanje ga dovodi do toga da postane potpuno neosetljiv. Osoba svakako mora da se bori protiv ovog stanja i da se ne izlaže takvom iskušenju. Ogorčenost zatim vodi osobu do pete tačke.
5. Očaj, samopovređivanje i na kraju samoubistvo
Kada je čovek uvređen na ceo svet i na Boga.Kada čovek ne žali svoje telo, kada čovek ne žali ništa, ni svoju porodicu, ni svoju decu, ni svoje unuke, ni svoj posao, ni svoja dostignuća – ništa, on se vređa na sve.
I kao neku vrstu pobune i protesta, on izvršava samoubistvo, što je smrtni, težak, neoprostivi greh.
6. Vrlo često ljudi koji padaju u malodušnost i očajanje skloni su upravo ka otpadništvu
To jest, ljudi napuštaju svoju veru, mogu promeniti veru, preći u drugu veru, čak i promeniti svoju religiju. A neki, ako govorimo o sekularnim ljudima, neki mogu promeniti domovinu iz očaja, iz beznađa.
I ovo se dešava i danas.
7. Sveti Oci kažu da je tuga prepreka svemu dobrom
Ako osoba postane očajna, padne u tugu, očajanje – ne očekujte ništa dobro od ovog stanja. Čovek pada u duhovni omamljenost i umire zato što postaje mrtav za vrlinu, za duhovni život.
Sveti Isak Sirin kaže da postoji najefikasniji lek za uninjenost, za tugu, on se krije u molitvi. Ovaj lek čak nema ni ime.
Ali je skriveno u molitvi, kao neki biser u zemlji.
I kada se čovek trudi u molitvi, ore u molitvi, on na kraju pronalazi taj biser, i on izgoni ovaj greh očajanja iz njegove duše i srca.
Ovo je veoma važno razumeti, jer mnogi, kada padnu u očajanje i greše, prvo što izgube jeste molitva. Pa, tačno je, jer Satana treba da razoruža čoveka, a njegovo oružje je samo molitva.
A satana zna da čovek može sebi pomoći samo molitvom, i ničim drugim.
(Magazin Novosti)