Njen porođaj trajao je čak 54 sata, i za to vreme je doživela kliničku smrt. Neobično i tepko isksutvo podelila je sa javnošću, a srećom sve se dobro završilo i po nju i po njenog sina Majla.
Novinarka iz Engleske Nilufer Atik dobila je u 41. godini sina Majla. Nekoliko puta je pre toga vraćana kući iz bolnice jer su joj lekari govorili da nije spremna da se porodi.
Devetnaest sati nakon poslednjeg otpusta iz bolnice ponovo je došla na klinku. Dali su joj lekove protiv bolova, a agonija je trajala ceo dan i noć.
Molila je za epidural, koji je konačno dobila. Problem je bio u tome jer se beba nalazila u nepravilnom položaju, zbog čega nije mogla da se spusti u porođajni kanal.
Situacija je postala kritična pa su lekari odlučili da obave carski rez, i usledile su dalje komplikacije. Prevelika doza anestezije izazvala je paralize mišića grla, zbog čega Nilufer nije mogla da diše.
Nakon porođaja bila je u stanju šoka. Majlo je morao da neko vreme provede u bolnici bez mame.
Dva dana kasnije, dok je sa partnerom posetila sina u bolnici, osetila je snažnu vrtoglavicu i onesvestila se.
Doživela je kliničku smrt koja je trajala 28 minuta i bila je posledica iscrpljujućeg porođaj. Doktori su se borili da je vrate u život, ali ona kaže da je to iskustvo promenilo njen pogled na smrt i učinilo da je se više ne plaši.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Kao i većina ljudi, čitala sam o iskustvima kliničkesmrti, svetlosti na kraju tunela, susretima sa preminulim voljenima. Moje iskustvo bilo je potpuno drugačije.
Nisam videla tunel, niti me je neko dozivao na drugu stranu. Ali ono što sam doživela bilo je najmirnije i najblaženije osećanje u mom životu“, rekla je, piše Daily mail.
Nije reagovala na bolne ubode iglama,ali joj se onda u svesti pojavila slika sina. „Majlo! Moram da se vratim zbog Majla! Samo sam čula taj glas kako me opominje“.
Ubrizgan joj je adrenalin, ona je počela ubrzano da diše i probudila se kao da je bila u dubokom snu.
„Imali smo ozbiljan strah da vas ne izgubimo“, rekla mi je medicinska sestra dok je proveravala moje vitalne znake.
Moj partner mi je objasnio da mi je telo upalo u šok, usled čega organi nisu dobijali dovoljno kiseonika.
Ali, umesto da budem prestravljena, osećala sam se srećno. Samo sam se nasmejala i rekla mu: „Bilo je neverovatno.“
On me je gledao u čudu, ali ja sam znala da govorim istinu. Skoro umiranje bilo je najneverovatnije iskustvo mog života“.
(Žena)