U pustinjskom delu severne Kine, tamo gde je nekada postojalo samo more peska, danas se prostire šuma koju je posadila jedna majka – iz ljubavi prema sinu i u znak sećanja na njegovu poslednju želju.
Ji Jifang, 75-godišnja žena iz Kine, posadila je više od dva miliona stabala u Autonomnoj regiji Unutrašnja Mongolija.
U poslednjih 20 godina, korak po korak, pretvarala je pustinju u zelenu oazu, vođena jednom rečenicom koju joj je sin izgovorio pre nego što je tragično stradao.
Jang Ruije, student koji je život izgubio 2000. godine u saobraćajnoj nesreći u Japanu, sanjao je da po završetku fakulteta dođe kući i zasadi šumu.
Nakon njegove smrti, majka Ji i njen suprug Jang Antaj prodali su nekretnine u Šangaju i sav novac iz osiguranja i nadoknada uložili u osnivanje neprofitne organizacije „Zeleni život“, čiji je cilj ozelenjavanje pustinjskih delova Unutrašnje Mongolije.
„Ne možemo poneti ništa sa sobom kad odemo sa ovog sveta, ali ako tim novcem zasadimo drveće – ono ostaje zauvek“, rekla je Ji.
Borba protiv suše ali i tuge
Njena borba nije samo protiv peska i suše, već i protiv tuge. Kroz sadnju drveća pomogla je i drugim roditeljima koji su izgubili decu.
Vodila ih je da zajedno sade sadnice, razgovarala s njima, plakala, i pretvarala bol u nadu.
Danas, u Alša pustinji, gde je 2008. godine bilo samo prazno prostranstvo, nalaze se redovi drveća koje svedoče o istrajnosti jedne majke i o snazi ljubavi koja ne prestaje – ni posle smrti.
(Blic)