Gotovo svaka kuća u kojoj ima dece danas je zatrpana igračkama.
Plišane igračke, razni magnetići, autići, kocke, drvene igračke, konstruktorski setovi, lutkice, dinosaurusi… sve su to stvari koje kupujemo mališanima kako bi bili srećni i uživali u igri.
Međutim, to je potpuno pogrešno jer se ispostavilo da je deci potrebno daleko manje igračaka nego što većina ima.
Radna terapeutkinja dr Aleksia Mec vodila je studiju Univerziteta u Toledu 2017. godine, u kojoj su učestvovali mališani starosti između 18 i 30 meseci.
Ona ih je uvela u prostoriju u kojoj se nalazio ogroman broj igračaka namenjenih tom uzrastu, kao što su kamiončići, razne vrste igračaka koje se slažu…
„Donosimo kući sve više igračaka, misleći da su igračke te koje će naše dete dovesti do Harvarda“, kaže Mec za today.com. „Ali onda ne vidimo vrednost u njihovoj igri jer ne mogu da se organizuju dovoljno da se igraju“.
Stvar je u tome da je, kako je pokazala studija, detetu potrebno da ima samo četiri igračke.
Tokom sprovođenja studije, mališani koji su učestvovali su u proseku uzeli 16 igračaka, ali su ih brzo spuštali prelazeći na sledeću, o čemu Mec kaže:
„To njihovo istraživanje igračaka je toliko brzo da nemaju vremena da sede i istražuju sve stvari koje igračka može da uradi pre nego što treba da pređu na sledeću“.
S druge strane, kada su mališani ušli u prostoriju u kojoj su bile samo četiri igračke, „otišli su i sve ih pogledali, ali su onda imali vremena da se vrate do svake igračke.
Seli su i igrali se njom duplo duže, i igrali su se tom igračkom na više načina“, objašnjava Mec, napominjući da bi deca pritiskala svu dugmad, zagledala delove i slično.
I ne samo što su se deca duže igrala s manjim brojem igračaka, nego je i njihova igra bila kvalitetnija.
„Nije bilo toliko želje da nešto drugo pogledaju. Deca su znala da im ništa neće nedostajati ako sede još koji minut da se igraju s tom jednom igračkom i vide šta sve ona može da uradi“, kaže ona.
Ako vam se, kao i većini, čini da je četiri igračke zaista malo za dete, obratite pažnju na to kako se dete igre, recimo, u čekaonici kod lekara ili negde gde nema dostupne 352 igračke oko sebe.
Obratite pažnju šta se dešava kada mu donesete igračku koju nije video mesecima jer ste je negde držali sklonjenu. Manji broj igračaka omogućava deci da se više udube i posvete igri.
Terapeutkinja ističe da čak i ako imate „pametne“ igračke odnosno one koji podstiču dečji razvoj, ali ih imate previše, oni jednostavno ne mogu da se skrase i igraju.
Mec dodaje da zapravo nije važan broj igračaka koje dete ima, već koliko njih mu je stalno dostupno.
„Možete imati stotine igračaka ako imate gde da ih odložite, tako da kada dete ima vremena da se igra, u tom trenutku je dostupan samo manji broj“, kaže ona.
Rotiranje igračaka u tom smislu može da bude od pomoći, kao i razamena igračaka sa drugim porodicama.
(Magazin Novosti)