Molitva „Očenaš“ , poznata još i kao Molitva Gospodnja, jedina je koju je, po Bibliji, propovedao Isus Hristos.
Zapisana je u Bibliji, u dve od četiri knjige jevanđelja Novog zaveta. Prevedena je veliki broj jezika, a mnogi vernici se pitaju kakav bi trebalo da bude položaj tela dok se u crkvi čita ova molitva kod katolika, a kakav kod pravoslavaca.
Razlike u položaju tela postoje, baš kao što postoje i u samom tekstu molitve, iako je njena suština – ista.
„Očenaš“ je molitva u čiju slavu je podignuta crkva „Pater Noster“ u Jerusalimu.
Jedina je koju je, kako je navedeno u Bibliji, propovedao Isus Hristos i u njoj je sadržana srž hrišćanstva. „Očenaš“ je preveden na više od stotinu jezika, o čemu svedoče i table u porti crkve „Pater Noster“ na kojima je ova molitva ispisana na hebrejskom, latinskom, engleskom, španskom, francuskom, japanskom, korejskom…, kao i na srpskom i crkvenoslovenskom jeziku.
Mnogi se pitaju kako bi trebalo držati ruke tokom izgovaranja molitve „Očenaš“ – sklopljene ili raširene. Položaj tela dok ove reči Gospodnje izgovaraju pravoslavci i katolici je različit, baš kao što se razlikuje i tekst molitve.
U pravoslavnim crkvama u Srbiji praksa je da tokom izgovaranja molitve „Očenaš“ ruke budu sklopljene i priljubljene uz grudi.
Molitva se izgovara poluglasno, tako da ne ometa druge vernike, u dubokoj pobožnosti i posvećenosti rečima koje je Isus Hristos izgovorio i koje danas izgovara 2,4 milijarde ljudi na planeti.
Kod katolika u Hrvatskoj, međutim, postoje dve prakse – da ruke budu sklopljene ili da budu raširene.
„Ispravan način je onako kako je napisano u Opštoj uredbi Rimskog misala, koji, pod podnaslovom Pokreti i držanje tela (br. 42) ističe: „Zajedničko držanje tela, koje treba da poštuju svi učesnici, znak je jedinstva članova hrišćanske zajednice koji su se okupili na svetoj Liturgiji: ono izražava i neguje duh i osećanja učesnika, a u broju 152 kaže: Posle euharistijske molitve, sveštenik sklopljenih ruku izgovara poziv na molitvu Gospodnju, koju zatim, zajedno sa narodom, moli raširenih ruku“, citira Glas koncila.
U tekstu se dalje navodi da vernici ipak ne bi trebalo da šire ruke dok izgovaraju „Očenaš“:
„Tumačeći broj 152, možemo zaključiti da narod nije pozvan da moli molitvu Gospodnju raširenih ruku, mada ćete tako videti u nekim crkvama gde neki od vernika mole Očenaš raširenih ruku, a ponekad prate svešteničke gestove i tihim glasom izgovaraju reči rezervisane za sveštenika.
Slično tome, napisano je u broju 237: Tada glavni sveštenik sa sklopljenim rukama šalje poziv na molitvu Gospodnju, a zatim raširenih ruku, zajedno sa ostalim saučesnicima, koji takođe otvaraju ruke, i sa narodom, moli molitvu Gospodnju“.
Kako je različitit položaj tela tokom izgovaranja molitve „Očenaš“ među pravoslavcima i katolicima, tako se razlikuje i sam tekst molitve od zemlje do zemlje.
Očenaš kod pravoslavnih Srba glasi ovako:
„Oče naš, koji si na nebesima,
da se sveti ime Tvoje,
da dođe carstvo Tvoje,
da bude volja Tvoja,
i na zemlji kao i na nebu.
Hleb naš nasušni daj nam danas,
i oprosti nam dugove naše,
kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zloga.
Jer je Tvoje Carstvo, i sila, i slava u vekove vekova. Amin.“
Kod katoličnih vernika u Hrvatskoj „Očenaš“ ima sledeći tekst:
„Oče naš, koji jesi na nebesima, sveti se ime tvoje. Dođi kraljevstvo tvoje. Budi volja tvoja kako na nebu tako i na zemlji. Kruh naš svagdanji daj nam danas, i otpusti nam duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicima našim, i ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od Zla.“
Suština je, naravno, ista, a evo kako je Nikola Tesla tumačio ove reči Gospodnje.
(Žena)