Japanci smatraju da suština sreće leži u tome da cenimo male stvari običnog života
Razvijajući svoje unutrašnje snage, postizanjem ciljeva i živeći prema našim vrednostima, možemo da steknemo pravo bogatstvo.
Sreća se može posmatrati kao jedan od najznačajnijih „uradi sam“ projekata u životu, gde svako od nas uživa solo autorstvo i odgovornost za svoj „ručni rad“.
Psihološkinja Jukiko Učida je Japanka koja proučava sreću u različitim kulturama. Odrasla je u Japanu i naučena je da se sreća može naći među nama, a ne u nama.
NJene studije su potvrdile njenu intuiciju: za Japance socijalna podrška igra veću ulogu u blagostanju nego samopoštovanje, posebno u poređenju sa američkim kontekstom, piše psychologytoday.com.
„U Japanu sreća ima više ravnoteže. Iako su naše veštine i dostignuća važni, naša sreća je duboko povezana sa drugima“, objašnjava ona. „Ne možemo se osloniti samo na sebe, jer su naši resursi i moć ograničeni.“
Naša ograničenja postaju posebno očigledna u teškim vremenima.
Duga istorija prirodnih katastrofa u Japanu učvrstila je kulturnu vrednost življenja u harmoniji i sa životnom sredinom i ljudi jednih sa drugima.
„Čak i usred široko rasprostranjene tuge, mnogi ljudi su i dalje mogli da dožive trenutke eudaimonskog blagostanja“, kaže Učida.
Dugoročna, obična sreća
Postoji nekoliko obeležja japanskog koncepta sreće.
Jedna od njih je otpornost. „Japanska mudrost podržava dugoročnu sreću“, kaže Učida. To znači veći fokus na ravnoteži nego na jurenju emocionalnih uspona ili hedonistički „savršenih“ trenutaka.
Regulacija emocija je pažljivija. Unutrašnji mir se veoma ceni. To je strpljiv pristup koji čeka i vidi, koji čini sreću održivijom.
Još jedno obeležje je uvažavanje malih stvari. Učida je otkrila da mnogi Japanci definišu dobar život kao „stabilan, običan život“. „normalan život“.
Postoji duboko poštovanje za mirne, bezlične dane i male, za tihe radosti koje nude. Dobar obrok. Zajednički smeh. Besprekorno plavo nebo. Neznančev veseli pas.
Kako Učida primećuje, sreća ne mora da dolazi iz velikih ili izuzetnih trenutaka. Srećom, uz veliku pažnju, mikroužici su uvek tu.
Jedna od Učidinih studija sa zaposlenima iz različitih kultura pokazala je ovu teoriju.
Dok su američki i britanski učesnici često povezivali svoju sreću na poslu sa dostignućima kao što su titule i bonusi, japanski učesnici su svoju sreću opisali kao skromnu i suptilnu – a ne nešto što bi moglo da promeni svet.
(Magazin Novosti)