Kraj 19. i početak 20. veka svetu su doneli prosperitet. Naučna misao razbuktala se uz Ajnštajna, Mariju Kiri i Fleminga, Frojd i Jung reformulisali su polje psihologije, a Marija Montesori ostavila je dubok trag u domenu pedagogije, kojoj je pristupila u skladu sa savremenim shvatanjima i principima.
Najvažnije je da posmatramo svoju decu, da osluškujemo njihove potrebe i da tom nežnom umu pomognemo da se razvije. Marija Montesori unela je revolucionarne ideje u izučavanje vaspitanja i obrazovanja, te izuzetno važne oblasti i delatnosti ljudskog društva.
Čuvena Italijanka udarila je temelje savremenoj pedagogiji. Tri puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir, dobila je nekoliko počasnih doktorata najvažnijih univerziteta na svetu, napisala je više od 50 knjiga i priručnika na temu obrazovanja i vaspitanja… Jedna po svemu fascinantna pojava.
Montesori metoda prvi put je opisana početkom 20. veka, kada je ova ugledna lekarka, pedagof i filozof posmatrala najmlađe kako bi shvatila na koji način uče o svetu oko sebe i stvorila obrazovni sistem u skladu sa njihovim potrebama. Njena zlatna pravila i principi pomogli su mnogim roditeljima koji su imali neodumice u vezi sa tako ozbiljnim zadatkom kao što je podizanje dece.
Posmatrajte svoje dete
Marija Montesori je posmatrala decu, proučavala njihov prirodni razvoj, otkrivala osetljive periode, a zatim kreirala sistem obrazovanja zasnovan na tim zapažanjima.
Posmatrajte svoje dete kako biste otkrili šta ga zanima. Koje veštine ispoljava? Kojim igračkama voli da se igra? Spustite se na njegov nivo i gledajte njegovim očima sve što vidi oko sebe. Može li da pogleda kroz prozor ili je za njega previsok? Razlog što se neprestano negde penje možda leži u tome što u svom okruženju ne vidi mnogo toga što bi mu privuklo pažnju.
Informišite se o prirodnom razvoju
Bez obzira na to gde će se ili kada roditi, dete će se razvijati na isti način, ali u svom ritmu.
Kada se upoznate sa osetljivim periodima i shvatite kako razvija jezik i motoriku, znaćete u kojoj se fazi nalazi. S tim u vezi, preuredite kuću u skladu sa njegovim potrebama. Prečesto je prilagođena nama odraslima, dok detetu ostaje samo njegov mali kutak. Učinite dom bezbednim, naravno, ali dozvolite i svom detetu da istražuje.
Uredite dom na osnovu potreba deteta
Bebe i mala deca treba da istražuju. Oni moraju imati određenu slobodu da biraju svoje aktivnosti. Moramo ih poštovati, omogućiti im vremena za učenje, pružiti stimulaciju.
Možda ste čuli savete „Pratite svoje dete“ ili „Pratite interese svog deteta“? Treba da imate na umu kakvu vrstu interesovanja je razvilo. Da li sledi prirodni put ili ga zanimaju likovi sa televizije zato što mu im je izloženo?
Ohrabrujte dete da bude samostalno
Marija Montesori govorila je da „mala deca, od trenutka kada ih odviknemo od dojenja, probijaju svoj put ka nezavisnosti“.
Pripremamo ih za svet odraslih, to i jeste zadatak roditelja, ali ti odrasli ljudi treba da budu nezavisni i sigurni u sopstvene sposobnosti. Ne možemo garantovati da će biti srećni, ali možemo im dati alate koji će im pomoći da postanu emocionalno otporni i da steknu samopoudzanje.
Dakle, pružimo im mogućnost da razviju važne praktične životne veštine kao što su oblačenje, briga o ličnim stvarima, pripremanje užine, nameštanje kreveta… Moraju da imaju lak pristup onome što im je neophodno, ali nekad treba da im pomognemo da to urade sami.
Uređeno okruženje
Ovaj princip ide ruku pod ruku sa prethodnim. Dete treba da zna gde može da nađe ono što mu treba. Marija Montesori je primetila da deca u prvih šest godina uče na veoma specifičan način.
Od rođenja do šeste godine mozak deteta radi sasvim drugačije od mozga odrasle osobe. U ovom uzrastu um im je poput sunđera, koji upija ogromne količine informacija iz okruženja.
Razvojni put koji se odvija tokom tih prvih šest godina je izuzetno važan. Deca razviju 85% osnovne moždane strukture do pete godine. To je temelj na koji će se sve ostalo u životu nadograđivati. Zato je važno da pažljivo uredite životni prostor jer će ono što dete vidi, dodiruje, miriše, okusi i sluša biti deo njegove duše i osnova njegove ličnosti.
Pružite im svet zasnovan na stvarnosti
Detinjstvo se često povezuje sa fantazijom: bajkama, Deda Mrazom, superherojima, televizijskim junacima, magijom… Pre šeste godine dete još nije sposobno za apstraktno mišljenje i maštu koja iz toga sledi.
Zbog toga je Montesori savetovala da ne uvodimo decu prerano u svet fantazije (pod tim podrazumevamo životinje koje se pretvaraju da su ljudska bića u filmovima i knjigama, bajkama, mitovima i legendama). Dete treba da shvati šta je stvarnost pre nego što ga upoznate sa fantazijom.
Igračke? Manje je više
Hajde da pričamo o igračkama… Tu se treba držati pravila „manje je više“. Iskreno govoreći, verovatno vam i ne trebaju. Istraživanja su pokazala da će se dete koje poseduje, na primer, 238 igračaka, igrati samo sa 12.
Manje igračaka će im pomoći da kreiraju svoj svet. Ako na raspolaganju imaju previše, biće preplavljeni. Takođe, u tom slučaju neće poštovati igračke – bacaće ih, udarati, lomiti, ili jednostavno reći da im je dosadno.
Pomozite detetu da izoštri čula
Od trenutka kada se rodimo, u našem životu učestvuje svih pet čula. Beba istražuje svet uglavnom kroz ukus, dodir i miris, čula koja su povezana sa hranjenjem. Nakon toga jačaju vid i sluh.
Novorođenče prepoznaje miris svoje majke. Mala deca sve stavljaju u usta i smiruju se kada ih mazite i držite u naručju.
Deca otkrivaju svet oko sebe na veoma konkretan način, kroz čula. Zato je važno dati im slobodu da dodiruju i istražuju.
Sloboda unutar granica
Sloboda kretanja i sloboda izbora moraju da postoje. Možda pogrešno mislite da sloboda znači dozvoliti detetu da radi šta god želi i kad god želi? Ne.
Znate da morate posmatrati dete i obezbediti mu dom koji odgovara njegovim potrebama. Znate da ono ima unutrašnji nagon da bude nezavisno i da istražuje svoj svet.
Da bi to uradilo, mora da se oseća slobodnim. S tim dolazi i odgovornost. Malo dete još nije razvilo kontrolu impulsa i rasuđivanje, stoga roditelji moraju da mu budu uzori i da osiguraju granice. Ograničenja treba da budu jednostavna i dosledna.
Nagrade i kazne
Marija Montesori primetila je da ni nagrade ni kazne nisu delotvorne kada je reč o disciplinovanju. Samo je unutrašnja disciplina imala trajne efekte, a ona se neguje osećajem odgovornosti.
Ako dete baci na pod neku krhku stvar, ona će se slomiti. Ako se ne ponaša lepo dok se igra – brat, sestra ili drug neće želeti da se igraju sa njim.
Prirodno je biti ponosan na svoje dete. Ali, imajte na umu da ono uči da hoda zato što ima unutrašnji poriv da to čini, a ne zato što ga vi hvalite. Ako svoju decu stalno hvalimo, ona počinju da rade stvari kako bi nama ugodili, a ne zato što žele da postignu nešto za sebe. Tako ćemo ih pretvoriti u odrasle ljude koji neće biti u stanju da bilo šta postignu bez pohvale ili nagrade.
Ukoliko se, s druge strane, dete često kritikuje, ono zapravo uči kako da osuđuje druge. Poštujte svoje dete i kada pogreši, na taj način će greške brže ispraviti.
(Žena Blic)