Često se reklamira kao zdraviji izbor mesa i najpopularniji izvor proteina, ali nova studija sugeriše da meso koje se često nalazi na trpezama u kućama širom Srbije možda nije tako dobro kao što smo nekada mislili.
Istraživači iz Italije otkrili su da ljudi koji jedu više od oko 19 zalogaja (ili četiri porcije) pilećeg mesa nedeljno imaju veću verovatnoću da umru od onih koji jedu manje od 100 grama nedeljno.
Pored toga, čini se da je studija pronašla zabrinjavajuću vezu između konzumiranja previše piletine – koja se generalno smatra zdravijom od crvenog mesa jer ima manje zasićenih masti i holesterola – i gastrointestinalnih karcinoma.
Nalazi sugerišu da su oni koji su jeli više od 300 grama piletine nedeljno imali dvostruko veći rizik od rane smrti zbog raka probavnog sistema – rizik je bio još veći za muškarce.
Nejasno je zašto konzumiranje samo 19 zalogaja piletine može da poveća rizik od raka, ali istraživači imaju nekoliko teorija, prenosi Dejli mejl.
Oni sumnjaju da prekuvavanje piletine može da stvori visoke nivoe „mutagena“ – hemijskih ili fizičkih supstanci koje uzrokuju genetske mutacije – ili da način na koji se pilići uzgajaju i hrane može da doprinese riziku od raka.
Na primer, neke studije sugerišu da konzumiranje piletine izlaže ljudsko telo kancerogenim pesticidima i hormonima prisutnim u njihovoj hrani.
Da bi istražili potencijalnu vezu između piletine i rane smrti, istraživači iz Nacionalnog instituta za gastroenterologiju u Italiji prikupili su podatke o ishrani 4.869 odraslih, a zatim pratili njihovo zdravlje 19 godina.
Svaki učesnik je pružio informacije o svojoj demografskoj pozadini, opštem zdravstvenom stanju, životnim navikama i medicinskoj istoriji kroz intervjue sa istraživačima.
Tim je takođe zabeležio njihovu težinu, visinu i krvni pritisak i zamolio ih da popune upitnik o svojim navikama u ishrani.
Istraživanje je uključivalo pitanja o tome koliko crvenog mesa, živine i ukupnog mesa učesnici jeli, a ovi podaci su razvrstani u četiri nivoa unosa po vrsti proteina.
Tokom perioda posmatranja, istraživači su pratili ko je umro.
Od 1.028 učesnika koji su umrli, belo meso činilo je otprilike 41 odsto njihovog nedeljnog unosa mesa, a 29 odsto toga je živina. Preostalih 59 odsto bilo je crveno meso.
Istraživači su koristili statističku analizu kako bi tražili vezu između potrošnje živine i smrtnosti, eliminišući ulogu drugih faktora kao što su starost, pol i zdravstveni uslovi.
Rezultati, objavljeni u časopisu Nutrients, sugerišu da je konzumiranje više od 300 grama piletine nedeljno povezano sa 27 odsto povećanim rizikom od smrtnosti iz bilo kog razloga u poređenju sa konzumiranjem manje od 100 grama nedeljno.
Istraživanje Health Canada pokazuje različite koncentracije masti u piletini u odnosu na govedinu, što ukazuje na to da piletina ipak ne može uvek biti bolji izbor.
Štaviše, istraživači su otkrili da se rizik povećava kako se konzumiranje piletine povećava, i bio je veći u poređenju sa konzumiranjem istog dela crvenog mesa.
Ali izgleda da to ne utiče na sve na isti način.
„Naši rezultati su pokazali da muškarci imaju veći rizik od žena da umru od [gastrointestinalnog raka] za isti procenat konzumirane živine“, napisali su autori.
Konkretno, muškarci koji su konzumirali više od 300 grama živine nedeljno imali su 2,6 puta veću verovatnoću da umru od raka gastrointestinalnog trakta od onih koji su jeli manje od 100 grama piletine. Za opštu studijsku populaciju, rizik je bio samo 2,27 puta veći.
Istraživači nisu sigurni zašto su muškarci izloženi većem riziku, jer „ne postoji poznati biološki mehanizam koji bi objasnio uočene polne razlike“, napisali su.
Ali razlike u polnim hormonima mogu igrati ulogu.
Studija ukazuje na prethodna istraživanja na miševima koja sugerišu da estrogen, hormon usko povezan sa ženskim reproduktivnim sistemima, može uticati na sposobnost metabolisanja hranljivih materija, kao i na rizik od razvoja određenih bolesti.
Istraživači napominju, međutim, da je „potrebno dalje istraživanje da bi se podržala ova hipoteza“, i da bi opšte razlike u ishrani između muškaraca i žena takođe mogle da imaju ulogu, jer sugerišu da žene preferiraju manje porcije i zdraviju hranu.
Uprkos alarmantnim nalazima studije, bilo je nekih dokaza koji podržavaju ideju da je živina generalno zdravija od crvenog mesa.
Veća potrošnja crvenog mesa primećena je među učesnicima koji su umrli od karcinoma koji nisu probavni. Crveno meso činilo je 64 odsto nedeljnog unosa mesa za one koji su umrli od ovih bolesti.
Autori studije su primetili da je istraživanje imalo nekoliko ograničenja, uključujući i to da u korišćenom upitniku nije bilo pitanja o različitim komadima mesa, prerađenoj potrošnji živine ili načinu na koji je živina pripremljena, što može uticati na zdravstvene ishode.
Istraživači takođe nisu prikupili podatke o navikama vežbanja učesnika, što igra ključnu ulogu u ukupnom zdravlju i prevenciji rane smrti.
Takođe je važno napomenuti da se ovakve opservacijske studije ne mogu uspostaviti direktnu vezu – ovi nalazi samo ukazuju na moguću vezu između potrošnje živine i rane smrti.
Crveno meso, međutim, povezano je sa mnogim lošim zdravstvenim ishodima, uključujući bolesti srca, rak i dijabetes tipa 2 – tako je piletina dugo reklamirana kao zdravije meso. Ali ova studija postavlja nova pitanja o toj tvrdnji. Potrebno je više istraživanja kako bi se tačno utvrdilo kako konzumiranje živine utiče na zdravlje – to je važno pitanje jer potrošnja piletine nastavlja da raste.
(Žena Blic)