Pored velikih postova tokom godine, pravoslavni hrišćani svake nedelje poste sredom i petkom, izuzev u trapavim sedmicama, kad je Crkva propisala razrešenje posta.
Uzdržavanje od mrsne hrane sredom i petkom, paralelno sa umnoženim molitvama, nastalo je iz duboko ukorenjenih religioznih razloga koji se oslanjaju na dva biblijska događaja kada su ljudi počinili dva velika greha.
Post sredom i petkom igra važnu ulogu u hrišćanskom duhovnom životu. Neki vernici biraju hranu spremljenu na vodu ili na ulju, a neki ne jedu ništa od utorka uveče do četvrtka ujutro, smatrajući da na taj način prinose veću žrtvu.
Post sredom i petkom ustanovljen je u znak sećanja na dva važna događaja iz života Isusa Hrista, kada je čovek počinio dva velika greha prema sinu Božjem.
Zašto postimo sredom?
Post u sredini radne sedmice prvenstveno se vezuje za sećanje na dan kada je Juda Iskariotski izdao Isusa Hrista za 30 srebrnjaka (Jevanđelje po Mateju 26:14-16). Ovaj dan predstavlja početak patnje i stradanja koja će Isus Hrist pretrpeti.
Takođe, post sredom ima još jedan aspekt. Naime, on pruža vernicima priliku da razmišljaju o izdaji i grehu, pozivajući ih na pokajanje, molitvu i unutrašnje očišćenje. Smirenje koje dolazi zajedno sa postom pomaže vernicima da se fokusiraju na obnovu duhovnog života i da jačaju svoju veru.
Zašto postimo petkom?
Post petkom je obeležavanje sećanja na dan kada je Isus Hrist razapet na krstu i kada je umro za grehe čovečanstva (Jevanđelje po Jovanu 19:17-30). Najveći događaj u hrišćanskoj veri predstavlja žrtvu koju je sin Božji podneo za spasenje sveta.
Takođe, post petkom je vreme za ozbiljno razmišljanje o Hristovom stradanju i patnji. Sveštenici vernike tokom bogosluženja pozivaju na pokajanje i saosećanje, kao i na umnožavanje molitvi i intenzivnije razmišljajnje o Hristovoj ljubavi i milosti.
Post sredom i petkom pomaže vernicima u duhovnom očišćenju i jačanju vere. Apstinencija od određene hrane simbolizuje odricanje od svetovnih zadovoljstava i fokusiranje na duhovne vrednosti.
Redovni postovi predstavljaju važan deo hrišćanskog disciplinovanja tela i duha; vernici kroz post razvijaju svoju volju i samokontrolu i ujedno učvršćuju duhovnu praksu.
Takođe, post sredom i petkom omogućava vernicima da tajno iskuse delić Hristovih patnji i iskušenja, čime se simbolički ujedinjuju sa njegovom smernošću i snagom. Post u danima kad je čovek počinio veliki greh prema Isusu Hristu obavezan je po crkvenim kanonima.
Sreda i petak kao dani kad pravoslavci umnožavaju molitve i jedu posnu hranu ima značajnu ulogu u duhovnom životu. Apstinencija od hrane sredom i petkom simbolizuje odricanje od svetovnih zadovoljstava i fokusiranje na duhovne vrednosti, čime se pravoslavni hrišćani upućuju na put ljubavi, pokajanja i duhovne obnove. I tako skoro 2.000 godina.
(Žena Blic)