Luna iz Kruševca bila je jedan od influenserskih pionira, ali sa kontentom iz Londona.
Svi su se pre više od decenije smejali njenim interesantnim videima na Jutjubu u kojima je pokazivala svoj novi ajfon, ali i lice mazala nutelom kako bi podmladila kožu. Ipak, malo ko je u obzir uzeo njenu hrabrost da sa dvoje dece i relativno stabilnim životom u srednjovekovnoj prestonici kneza Lazara. Sada je sebi konačno ispunila veliku želju.
Pre 20 godina odlučila je da promeni život i okuša sreću u prestonici Velike Britanije, ali kao jedna žena širokih shvatanja i oslobođena stega svih vrsta tradicionalizma i očekivanih modela ponašanja, počela je da objavljuje ‘prainfluenserski’ sadržaj i postala jako popularna na Balkanu.
Ipak, sve vreme je imala želju da pronađe malo mira od užurbanog londonskog života i javnog posla, a Ostrog joj je nekada bio idealno mesto da posloži svoje emocije i misli.
Sada, psole četvrt veka, konačno je uspela da ode, ali Luna ne bi bila Luna da sve to nije snimila.
„Mnogo puta sam pokušavala da odem i preko agencija iz Srbije i preko agencija iz Londona, planirala sam i sa nekim ljudima.
Ali, uverila sam se da se na Ostrog ide onda kada vas Sveti Vasilije pozove, to je živa istina.
Nekoliko puta sam pokušavala, ali nisam uspela. A sada smo se oko puta dogovorile u jednom danu. Nas tri pitajteljice smo odlučile da odemo“, ispričala je u svom vlogu na jutjubu, nakon što je podsetila kako je ostavila dobro plaćen posao u Direkciji za urbanizam u Kurševcu i otišla u London sa decom, sinom i ćerkom, koji su blizanci.
Bilo im je potrebno pet godina da se snađu, a čak 25 od psolednje posete Ostrogu da ponovo nađe vremena za put i obilazak.
Nakon što su tri prijateljice organizovale u poslednjem minutu, krenule su na nezgodan put, koji nisu osetile.
„Nikada se ništa nije desilo na Ostrogu, iako su strašne krivine do manastira. Kada smo stigli u dvorište manastira, sav umor je nestao.
Osetila sam neopisiv spokoj. Razgovor sa monahom nam je posebno značio. Sav teret koji sam osećala je nestao.
Pomogao mi je da oslobodim dušu i ostavim iza sebe teret koji sam godinama nosila. Poseban utisak mi je ostavio momenat kad mi je monah rekao da u manastiru postoje rupe.
Uzeo je moju ruku i ubacio u jednu od šupljina, a unutra je bila voda. Usred stene voda – pravo čudo“.
U manastiru vlada umirujića tišina, a mesto gde počivaju mošti Svetog Vasilija za Lunu je imalo posebnu energiju.
„Na ulasku u manastir postoji istaknuto pravilo oblačenja – žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava.
Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šećer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi.
Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama“.
@luna_london Ostrog Molitva Svetom Vasiliju Cudotvorcu ❤️🙏 #lunalondon #ostrog #svetivasilijeostroski #molitva #srbija #foryou #lunayoutube #tiktokbalkan #srbijatiktok ♬ original sound – Luna
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja.
Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape.
Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
Ljudi se često pitaju „ko ne sme da uđe u manastir Ostrog“, ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.
(Žena)